INDEXI “Naše doba” / “Zašto je prazan čitav svijet” / “Pružam ruke” / “Jednom smo se svađali” (PGP RTB 1967.)
Nije sasvim i do kraja jasno, koja kompozicija je prvi, autentični, domaći, autorski rad – “Osmijeh” ili “Pružam ruke”. Mišljenja su različita. Odnosno mišljenje, koja je pre nastala.
Ono što se pouzdano zna, jeste da je producent i snimatelj Nikola Borota Radovan doslovce zatvorio u sobu Bodu Kovačevića, uz opasku da nema izlaska vani, dok ne komponuje pesmu za koju mu je dao tekst. Iako je sama kompozicija nastala dosta ranije, snimljena je 13. febrauara 1967. godine i kao što već i rekoh, ima onih koji je smatraju za prvu, domaću, autentičnu, rock kompoziciju u Jugoslaviji. A ako znamo da je nastala u gradu koji još nekoliko godina nakon toga neće imati svoju izadavčku kuću, to Indexe čini još i mnogo većim.
SRCE “Gvendolina” / “Zlata obala”. (Helidon 1972.)
Do dan-danas kompozicija “Gvendolina” je ostala himna posvećenika i onih koji u muzici “vide” nešto više. Ako znamo da je to i jedina ploča ove grupe iz Ljubljane, onda njen značaj proporcionalno raste sa takvim saznanjem. Progresivni rock jugoslovenskog, a ujedno i svetskog okvira i nivoa.
INDEXI “Plima” / “Povratak Jacka Trbosjeka i ostalog zla” / “Ugasila je plamen” (Jugoton 1972.)
Mišljenja sam da je 1972. u jugoslovenskom rocku bila zaista nešto posebno. Da je samo ovaj, više nego čudesnan singl, “rodjen” te godine, ostali bi zatečeni onim što se našlo pred nama. Jednostavno, Indexi su tog leta postali svetska klasa. Kompozitorski, aranžerski, svirački, kako god. Danas to može neko priznati ili ne, ali u jedno sam sasvim siguran: Značaj ove ploče umnogome nadilazi jugoslovenske prostore i pokazuje gde smo nekada bili na svetskoj mapi r’n’r, ali i gde smo mogli biti.
