Posebna priča vezana je za pojedine tekstove pesama, pa se nekada događalo da pesme budu zabranjene zbog sasvim bezazlenih stihova, što je u manjoj ili većoj meri izazivalo pažnju
Piše: Goran Živanović
Naslovna fotografija: Marina Pešić
Domaće grupe koje su tokom karijere imale najviše skandala, svakako su Bijelo dugme i Riblja čorba. Naravno, nešto od toga je bilo sasvim bezazleno, ali bilo je i izuzetno ozbiljnih stvari. Recimo, afera u vezi droge nakon koje je bubnjar Bijelog dugmeta Ipe Ivandić robijao nekoliko godina,ili nesreća koja se dogodila na koncertu Riblje čorbe u zagrebačkoj Ledenoj dvorani, kada je život izgubila četrnaestogodišnja Željka Marjanović.
Posebna priča vezana je za pojedine tekstove pesama, pa se nekada događalo da pesme budu zabranjene zbog sasvim bezazlenih stihova, što je u manjoj ili većoj meri izazivalo pažnju.
Dobar primer za to je danas već sasvim zaboravljena grupa Rondo, koja je 1976. godine izbacila singl na kome se nalazila “Pesma čuvara deteline” za koju je tekst napisao poznati šabački pesnik i tekstopisac Ivan Glišić. Kompozicija je iz sasvim nerazumljivih razloga skinuta sa radio programa, navodno zbog aluzija na seksualni čin. Posle je na intervenciju Pece Popovića ta zabrana ukinuta, ali to svakako dovoljno govori kako su tadašnje cenzorske komisije radile.
Naravno, nije to ni izdaleka moglo poprimiti medijski odjek, kakav je bio u slučajevima vrlo poznatih grupa i autora.
Recimo, u čuvenoj Bregovićevoj baladi “Sve će to mila moja prekriti ruzmarin snjegovi i šaš”, originalni stih – “a Hrist je bio kopile i jad”, zamenjen je sa – “a on je bio kopile i jad”, jer su odgovorni ljudi u Jugotonu izričito zahtevali da taj stih bude promenenjen ili od štampanja ploče nema ništa, o čemu se tada danima pisalo.
Što se Bore Đorđevića tiče, ponajviše bure i prašine izazvao je njegov stih – “za ideale ginu budale”, u pesmi “Na zapadu ništa novo”. Sada to izgleda sasvim benigno, ali na početku osamdesetih godina prošlog veka to ni izdaleka nije bilo tako. Može se reći da je delovalo čak subverzivno, sablažnjavajući pošteni i radni narod ondašnje socijalističke Jugoslavije.
Bar su tako govorili neki dušebrižnici.
No nevolje sa pojedinim stihovima u Borinim tekstovima, počele su još ranije, tokom snimanja prvog albuma “Kost u grlu”.
Već na početku samog snimanju Bori je savetovano da se stih u pesmi “Još jedan šugav dan” koji je originalno glasio – “još jedan us..an dan”, neizostavno promeni.
No ubrzo se pojavio mnogo veći problem, jer su odgovornima u u PGP RTB, bili sporni i stihovi iz pesme “Mirno spavaj”:
“…Ispij svoje sedative,
zaboravi na sve žive,
mirno spavaj…”
U PGP-u su to smatrali čistom aluzijom na konzumiranje narkotika, pa je nakon odštmpanih stotinak primeraka (koji danas imaju status izuzetnog raiteta), ceo proces zaustavljen kako bi se to rešilo, što je dovelo do toga da album kasni. Naravno, oni su u to vreme tek zakoračili na put slave, nisu imali previše aduta u rukama, pa su morali da popuste, a i smatrali su da im je objavljivanje albuma ipak važnije od nekoliko stihova, pa kad je već “us..an” dan postao “šugav”, na spornom delu samo su ponovili drugi deo refrena koji glasi:
…Nek o tebi kruže priče,
šta se sve to tebe tiče,
mirno spavaj…”
No najčudnije u svemu je da se nakon samo godinu dana, dakle 1980. godine, pojavio singl Riblje Čorbe na kome je na A strani bila kompozicija “Nazad u veliki prljavi grad”, dok je na B strani ploče bila kompozicija “Mirno spavaj” i to u originalnoj verziji!?
Kako tada izdavačkoj kući nisu smetali “sedativi”, nikome nije jasno.
Sve u svemu, ovo ipak bilo bezazleno jer je rešeno na relaciji grupa – izdavač, ali već sledeći album “Mrtva priroda”, donosi mnogo ozbiljniji skandal sa stihovima – “za ideale ginu budale” i “kreteni dižu bune i ginu”.
Sve je počelo kada je jedan novinar, u tada veoma čitanoj Ilustrovanoj politici, objavio tekst u kome je povedeno pitanje o političkoj podobnosti Bore Đorđevića, aludirajući na sporne stihove.
Tipično je bilo i to što taj novinarski tekst nije potpisan već je, da bi stvar bila kako tako zakamuflirana, objavljen u formi “pisma” koje je navodno u redakciju poslato od strane nekog čitaoca tinejdžera.
To kao da je dalo krila dežurnim moralistima pa su se najednom na album “Mrtva priroda”, ali i na samu grupu, obrušili napadi sa svih strana. SUBNOR (Savezno udruženje boraca narodnooslobodilačkog rata) jedne opštine iz Skoplja je zatražilo da se album u celosti zabrani, jer su po njihovom mišljenju stihovi “kreteni dižu bune i ginu” i za “ideale ginu budale” antidržavni element.
U progonu pesme, ali i lika i dela Bore Đorđevića, ubrzo potom se pridružuje Savez boraca Bezdana i Sarajeva, ali i Savez socijalističke omladine BiH.
S obzirom da se sve to događalo usred promotivne turneje albuma “Mrtva priroda”, grupa je na svojoj koži osetila i prve probleme.
Naime, organizatori koncerata u pojedinim gradovima su zahtevali od njih da tu kompoziciju izbace iz planiranog repertoara, da je ni u kom slučaju ne sviraju, ili da potpišu da to rade na sopstvenu odgovornost.
Strah je očigledno bio i te kako prisutan, no grupa nije posustajala, pa je turneja trijumfalno završena sa četiri rasprodata koncerta u beogradskom “Pioniru”, gde je zabeležen i njihov “živi” album “U ime naroda”, a Ribljoj čorbi je te godine od strane Gradskog komiteta Saveza socijalističke omladine Beograda, uručena Majska nagrada, čime su uspeli izvojevati apsolutnu pobedu, jer je u obrazloženju za nagradu pisalo da “grupa peva o životu i problemima mladih i da je postala simbol velikog dela jugoslovenske omladine”.
No Bora ne bi bio Bora, kada bi se to tek tako završilo, a dežurnih dušebrižnika ionako nikada nije nedostajalo.
Tek u listu “Komunist”, za koji valjda nije potrebno objašnjavati čije je to glasilo bilo, pojavio se tekst (opet!) grupe “uznemirenih vojnika” iz štipskog garnizona, koji ne spore popularnost i vrednost Riblje čorbe, ali istovremeno smatraju da su poneki od stihova Bora Đorđevića veoma štetni i to su potkrepili, kako kažu, očiglednim primerom:
“Kosa gori ispod šlema
valjamo se po prašini
niko od nas pojma nema
da smo davno u mašini.”
Naravno, radilo se o stihovima iz pesme “Kako je lepo biti glup” sa albuma “Buvlja pijaca”.
Vojni vrh zemlje je tražio da se pesma zabrani i istovremeno postavio pitanje odgovornosti, no čitava stvar se donekle stišala kada su se gotovo sve kompozicije sa tog albuma našle u jednom od nastavaka, tada veoma gledane filmske storije pod nazivom “Tesna koža”, što je izuzetno doprinelo njihovoj popularnosti, pa samim tim i kada je sporna kompozicija u pitanju.
Ali tu nikako nije bio kraj.
Album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” verovatno je sniman kada se Bora nalazio u svojoj najmračnijoj fazi.
Čega tu sve nije bilo.
I ilovače i dželata, besnih pasa, licemera, voajera, pijanica, pijavica, govn.ra…
Ipak, pesma “Besni psi”, što se Riblje čorbe tiče, izmestila je negodovanja sa domaćeg na međunarodni kontekst!
Naime, iz ambasada čak tri arapske zemlje pristigli su protesti zbog stihova koji su glasili:
“Grčki šverceri
Arapski studenti,
Negativni elementi
I besni psi.”
Malo kasnije pridružila se i ambasada Zaira, pa je usled te “međunarodne hajke” Republičko ministarstvo za kulturu izdalo zvanično saopštenje u kome je zahtevano da se pomenuta pesma na koncertima ne izvodi, jer su iz četiri strane ambasade primetili da su u njoj arapski sudenti, pa i crnci, izjednačeni sa besnim psima. Bora je u svom prepoznatljivom maniru odgovorio: “Nikakav problem, kada izađemo na scenu, pevaćemo o pitomim psima, a možda se ta kompozicija i ne nađe na repertoaru jer nismo baš zadovoljni kako prolazi kod publike.
Bora je po starom dobrom običaju nastavio da baca otrovne strelice ka establišmentu, ali svima je bilo jasno da nakon te ploče stvari po Čorbu nisu nikako tekle kako treba. Rajko Kojić i Bajaga su napustili bend, a njihove zamene bili su Vidoja Božinović Džindžer i Nikola Čuturilo Čutura, svakako vrsni instrumentalisti, ali tada još uvek nedovoljno poznati široj publici. Još pre toga grupa je, nezadovoljna statusom u RTB-u prešla u Jugoton, ali album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” se po merilima same grupe ipak loše prodao, pa su na sve strane počele kružiti priče kako je sa Čorbom gotovo i da je njihov kraj već na pomolu.
Oni svakako nisu tako mislili, ali su opet bili i svesni da su prilično daleko od neke zavidne pozicije.
Trebalo im je nešto žestoko, nešto što će ih ponovo vratiti širokoj publici, neki neprikosnoveni adut, kec iz rukava…
I dobili su ga!
Za snimanje albuma “Istina” Bora je, između ostalih, napisao i pesmu “Pogledaj dom svoj anđele”.
Međutim, neke stvari jednostavno su pratile Čorbu još od prvog LP-ija.
U Jugotonu su im rekli da postoji mnoštvo razloga zbog kojih tu pesmu ne mogu da objave. No Riblja čorba je već odavno bila istinski veliki bend, sada su kakve takve adute imali u rukama, pa su dlučno odbili bilo kakve pregovore oko toga i vratili se u PGP RTB. Ovi su to jedva dočekali doduše, pesma je i njima bila “škakljiva” ali poučeni prethodnim iskustvom, kada su zbog pritisaka koje su vršili na bend izgubili svoju sigurnu zlatnu koku, sasvim ozbiljno su prišli razmatranju ponuđenog materijala. Treba znati da u Jugotonu, što se tiče albuma “Istina”, nije samo “Pogledaj dom svoj anđele” bila sporna pesma. Pored nje, u toj izdavačkoj kući smatrali su takođe za problematične i “Alo”, “Dvorska budala” i “Snage opozicije”.
U PGP-u, jedino nije prošla “Snage opozicije”, a originalni stih u pesmi “Alo” koji je glasio: “Sa planine šakal zavija, tamo je Jugoslavija”, Bora je morao zameniti sa – “Ja iz dalekih predela posmatram tuđa nedela”.
Kako sam Đorđević kaže, pesma “Pogledaj dom svoj anđele” iz njega je “izletela” gotovo u trenutku, potpuno spontano, a potom otišla pravo u legendu, nezaborav i svakako je apsolutno najvažniji adut u repertoaru grupe.
Po glasanju slušalaca radio emisije “Hit 202”, 1985. proglašena je za hit godine, a 1990. za hit decenije, a spot je čak dva puta emitovan na MTV televiziji, što je tada bilo veliko priznanje, utoliko pre ako znamo da ta globalna televizijska mreža tada još uvek na ovom prostoru nije imala svoju regionalnu ekspozituru.
U svakom slučaju, to je bilo ono što im je i te kako bilo potrebno i tako se iako već gotovo otpisana, Riblja čorba vratila na velika vrata.
I na narednim albumima grupu su povremeno pratile nevolje sa određenim tekstovima, pa su tek ulaskom u dvadeset prvi vek, te nevolje konačno prestale. Mogli su sasvim nesmetano pevati o čemu god su želeli, ali to je opet bilo miljama daleko od onog uticaja koji su imali sa albumima o kojima sam ovde pisao.
(S dopuštenjem autora i redakcije preuzeto sa Telegraf.rs)
