Kod Nikole Vranjkovića nema ‘svirki’, ‘nastupa’, ‘izvedbi’. Ne, Vranjković svaki put svira koncert, muzički uobličen i temeljito uvežban, bez suvišnih pauza i bez znaka umora ni posle višesatnog pevanja i sviranja.
Koncert na Zappa barci, čudesnoj sceni nad vodom, Vranjković otvara lagano, sa kompozicijom “Nikada ti neću više otkriti nijednu tajnu” sa dvostrukog solo albuma “Veronautika” (2017).
Fascinantno je koliko publika odmah uživa u rečima, notama, glasu, pa I pojavi Vranjkovića, prateći svaki njegov trzaj gitare ili pogled i pevajući uglas sa njim, upijajući svaku strofu, stih, sve.
Vranjković sedi sve vreme u stolici, pa se onda muzički razigrano zavalio i u “Fotelju”, na radost svih prisutnih, koji su pozdravili numeru iz vremena njegovog rada u art rock alternativnom bendu Block Out.
Ove noći on vešto kombinuje pesme sa sva četiri albuma grupe – “Crno, belo i srebrno “(1994), “Godina sirotinjske zabave” (1996), “San koji srećan sanjaš sam” (1998), “Ako imaš s kim i gde” (2004), sa svojim solo projektima posle raspada matičnog benda – ‘’Za ovde ili za poneti“ (2001), mini album „Bremeplov“ (2014). Tu je, naravno, i spomenuti, još uvek aktuelni “Veronautika” – album koji je u mnogim izborima proglašen za najbolji u 2017. godini.
Nakon što lagano pali cigaretu u sitnoj pauzi između pesama, Nikola efektno i veoma dugo “Zadrži dah” što izaziva euforiju u publici, a još snažnije kada nam sve lako objasni u samo “Dve reči” (pamtimo ih po crno belom spotu u kome glumi Sergej Trifunović koji je pravi kratki igrani film nezavisnog senzibiliteta, težak, mučan, depresivan).
Poseban fenomen je što Vranjković, iako pripada alternatvnoj sceni, sa tolikom količinom čestih koncerata svuda po Srbiji i posebno Beogradu (samo u poslednje vreme Dom omladine, dva puta klub Fest, Elektropionir, Subbeerni centar, Beer Garden, Beer fest) lagano postaje – mainstream. Nije to komercijalna muzika, ali uveliko kao da pripada glavnoj struji rocka, koju osvajaju i neki drugi mlađi bendovi. I posebno da naglasimo, svaki koncert mu je rasprodat, za 1000-2000 ljudi, a ove prijatne muzičke noći opet je sve bilo krcato. Nikola kao rokerski gospodin, sedeći, dalje može da drži i “Raskorak”, ali i da oseća “Trenje” na “Sretenje”, on postaje svemoguć sa toliko snažnim muziciranjem kao putovanje kroz sedam albuma svoje alternativne rokerske karijere.
Pravi majstor na gitari i s jakim sugestivno ozbiljnim vokalom, osvajao je svoje fanove na veoma živopisnom mestu koje uz vodu ume da vas opusti i razgali istovremeno. Priznavao je Vranjković koliko je “Težak slučaj” kroz psihodeliju instrumentala i vokala, viče nam jasno “Ne vraća mi se” u pesmi “Marburg”. Korača samouvereno Vranjković “Zvezdanim stazama”, i veoma je svestan kada zvone “Večernja zvona” koja opijaju sve prisutne, ali posebno ludilo nastaje kada plovi sa svima kroz “Dve hiljade i kusur godina” – pušta sve da pevaju i nadglasaju ga, a on u tome uživa.
Tek da podsetimo, Vranjković je dobitnik nagrade “Strune od svetla” za najboljeg rock pesnika 2017! Poeta, autor, muzičar, sve u jednom. Majstor i maestro.
Inspirisan kultnim imenima kao Pink Floyd, na momente ta mračna, hermetična struktura i stilizacija Nikolinog stvaralaštva odvodi vas u posebnu dimenziju. Autor počinje koncert sedeći, smireno i opušteno. Kako se nastavlja koncert, tako slede brze, žestoke, dinamične pesme koje oslobađaju i samog Vranjkovića, te počinje da se kreće koliko mu dopušta inače mali prostor. Intimna svirka onda postaje sve snažnija, i tako Nikola menja imidž vrlo spontano, pada mu rep, sada je on raspustio kosu, kao pravi roker u zadimljenim klubovima, sa cigarom u uglovima usana, spreman da prži dok ima snage da drži gitaru. Osetni pad je bio kratak u tempu koncerta negde u sredini, ali se brzo vratio na muzičku napetost i brzinu.
Eksplozija se polako najavljivala, kroz odličnu gradaciju koncerta, efektnu dramaturgiju koja raste poput opere ili grandioznog mjuzikla, koji zalazi u domen grunge pravca, jedinog što je Block Out imao u Srbiji, po uzoru na Nirvanu, Pearl Jam, pomalo i Soundgarden.
Oseća se Nikolin krik i vapaj – “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim”, koji lebdi kroz vazduh i vodu, ali i kroz “Dan koji nikad nije došao”. Naučio nas je Nikola i da “Bunar želja ne postoji”, a osim ove lekcije Block Out faze, tu je i “SDDS”. Ipak, bunar želja je itekako bio ispunjen, sudeći po reakcijama publike koja je uporno zvala na bis čak i posle dinamitske završnice gde bubnjar Vladan Božilović žestoko udara po svom instrumentu, a drugi ga istovremeno prate na gitarama – uz Vranjkovića i – basista Ivan Mihailović, gitaristi Danilo Ikodinovski, Milan Vučković i Ivan Zoranović – klavijature/gitara.
Slušao i gledao: Ivan Makragić
