Ovo nije top lista najboljih domaćih rock pjevača, nego je posebna slika i samo prvi nastavak izbora našeg saradnika Gorana Živanovića o vokalistima koju su ostavili vječni i jedinstveni trag.
Nekada davno oni su sedeli na tronu.
Ništa čudno, ako znamo da je tih godina na Olimpu naših duša, zaselo njeno veličanstvo – muzika. Kažu da su svi instrumenti tek kopija onog najvažnijeg – ljudskog glasa. Ovladati tim instrumentom, privilegija je posebnih. Bogom darovanih. A talenat vam je neka čudna ptica. Često neuhvatljiva čak i za one koji misle da je poseduju.
I dok su mnogi brižljivo gajili i negovali tu svoju kakvu-takvu darovitost, bilo je i onih koji su je neštedimice razbacivali na sve strane, ne mareći previše za nju, često iskoristivši veoma malo ili gotovo ništa od svega toga. Izuzev ako u neku korist ne ubrajate priče i naklapanja onih pripitih za kafanskim stolom, kojih smo se svi naslušali.
U ex YU rocku, svakako da nije manjkalo ni jednih ni drugih i ja ih se uvek rado prisećam. Nekih upravo onakvih kakvi su u tom vremenu bili, ponekih kakvi su i tada pa i danas, a neki nažalost već putuju sasvim drugačijim prostranstvima. Ipak, ono što su ostavili iza sebe, neizbrisivo je i ja sam ih zbog toga nazvao vitezovima. O onome do čega su neki od njih došli danas, valjalo bi da razmisle i oni sami.
Tako je i ovih nekoliko imena ispod tek moje sećanje na te “viteške” dane. Nije nikakva lista, ili ne daj bože, neko poređenje. Izuzev činjenice, nad kojom se stvarno treba zamisliti: gde smo bili tada, a gde smo danas.
I da: naravno da ovim spisak nije završen.
DADO TOPIĆ – VITEZ ŠIROKOG SRCA
Za Dadu, nakon njegovog kratkotrajnog boravka u Korni grupi, više ništa neće biti isto, a to važi i za celokopunu jugoslovensku rock scenu nakon što je grupa Time objavila prvi album. Do tog trenutka bilo je jednostavno nemoguće čak i zamisliti tako nešto. Stati ispred takve sviračke ekipe sa mikrofonom u ruci, mogao je samo on – Dado! Pa i još mnogo više od toga.
Napisati u tom vremenu takve kompozicije, mogao je malo ko, a najverovatnije i niko drugi izuzev njega. Bilo je raznih vođa, šefofa, nazovite to kako hoćete, bendova na ovim prostorima. I racionalnih, i neprikosnovenih, i onih sa svrhom i onih bez svrhe. Ali Dado je to bio u onom najlepšem i njasvrsishodnijem smislu: bio je duhovni pokretač grupe Time. A to je priznaćete najteže, ali je valjda i jedino moguće, ako iza sebe imate takva imena.
Dadino pevanje i njegov glas proizišao je iz njegovog srca. Malo je šta radio proračunato. Sa ove vremenske distance čini se da je to možda i trebalo, ali on to jednostavno nije umeo. Pisao je pesme srcem, pevao ih srcem, za njega je čitav svemir bio sastavljen od muzike. Za svemir da, možda je to i dobro, ali ovdašnji prostori ipak malo drugačije dišu. I prečesto se srce ovde razbije o sopstvenu glavu. Pa i u kasnijim godinama, kada je ponekad i meandrirao, povremeno iskakao iz sopstvene formule, činio je to sa toliko šarma, kao retko ko.
Valjda ga je opet srce vuklo na tu stranu, a on jednostavno nije mogao da mu se suprostavi.
