Čuveni beogradski hram rock and rolla, dupke puni stadion Tašmajdan, bio je u subotu, 25. maja, mjesto koje će Dr. Nele Karajlić upisati velikim slovima u svoju muzičku biografiju.
Izvještaj našeg beogradskog dopisnika Ivana Makragića
Počnimo odmah konstatacijom: prvi veliki solistički koncert Dr Neleta Karajlića bio je veliki događaj.
Dve adekvatne predgrupe su na pravi način zasijale atmosferu, a što je najvažnije, i za svaku pohvalu organizacije (Beogradska kulturna mreža, koja realizuje i Beer fest svake godine), oba sastava su krenula na vreme. Satnica je bila čudesno ispoštovana, te se prvo Elvis Jr. Kurtovich sa svojim bendom i dalje žalio “Da bogda crk’o rokenrol kad ga svako svira”, da bi štafetu onda preuzeli reperi Viva Vops i razdrmali publiku svojim skakanjem po bini i kritičkim tekstovima.
I onda, tačno u minut kako je najavljeno, u 21.00 izlazi Nele sav u crvenom kostimu, skoro kao neki super (anti)heroj, i sa svojim pratećim bendom Osiromašeni uranijum počinje uz sjajne gitarske tonove veoma snažno hit “Javi mi”. Publika je odmah uglas pevala stihove sa Neletom “Znaj, ja te još uvek volim… Javi mi, javi mi, ja ću čekati”.
Voli Nele i da priča, uživa da komunicira sa publikom, i to već kreće posle prve pesme: “Ne čujem vas tamo gore na tribinama. Šta je, vi ste sa najjeftinijim kartama pa se i ne trudite?”.
“Šeki is on the road again” sledeća je bila na repertoaru, čuvena numera sa albuma “Das ist Walter” (1984) koju Nele veoma nadahnuto izvodi, ali želi da sve deli sa svojim fanovima. Kako je bina produžena i nastavlja se kroz ceo VIP sektor i Fan pit u parteru, okreće se na sve strane i želi da se upozna sa energijom koja ga okružuje, ali publici onda i vraća duhovitim replikama.
Dr Nele Karajlić odlično je prošlog leta (avgust 2018) opipavao puls publike na velikom koncertu u okviru Beer festa, gde se na njegovom nastupu našlo 100.000 ljudi i horski su ga pratili tokom puna dva sata, što je bio najduži koncert ikada na ovom festivalu. Ali, takav nastup potrebno je uzeti sa rezervom: na besplatne festivale, kakva je pivska manifestacija, dolaze svi koji se jednostavno tu zateknu.
Sada, ove noći, jasno je da su Tašmajdan do kraja popunili samo oni koji iskreno vole Karajlića i koji žele da uživaju u kultnim pesmama Zabranjenog pušenja. Ono što je svakako bilo čudesno je da je Nele u tako savršenoj formi, skače i juri po sceni kao da je u mladić, kao da tek počinje karijeru.
Popularna numera “Gile šampion”, sa albuma “Ja nisam odavle” (1997), izaziva euforiju zbog svog navijačkog karaktera, dinamične energije koja se prati u jednom dahu. Sa tog albuma čulo se više pesama, jer on i jeste bio najkomercijalniji u tom periodu i ostao u svežem pamćenju i nekim mlađim obožavaocima.
Set lista ne može mu proći, naravno, bez klasika iz Neletove rane karijere sa sarajevskim Zabranjenim pušenjem, “Neću da budem Švabo u dotiranom filmu”, “Stanje šoka” i “Baš čelik” sa jednog od najboljih izdanja “Dok čekaš sabah sa šejtanom”, koje su dodatno razigrale već oduševljenu publiku.
No, posebno emotivan momenat koncerta sledio je nakon što je Nele pokazao na zgradu iza stadiona Tašmajdan i rekao “Ovde je nekada živeo moj brat”… i uz suze jedva uspeva da završi priču – “Moj brat Drale je u našem bendu između ostalih napisao “Devojčice kojima miriše koža”. I molim vas da ovu pesmu otpevamo svi zajedno kako treba, da nešto ne zeznemo. Jer ako zeznemo, mogu ovi gore da nas opominju. Drale je sada gore u najvećem VIP sektoru”.
I tako se fesilo, ovaj ogroman hit ceo stadion je sa Neletom vrhunski otpevao. Nikoga nije mogla ova emotivna scena ostaviti ravnodušnim, sećajući se da je njegov brat iznenada preminuo prošle godine. Drele, kojeg su u Pušenju zvali Seid Litl Karajlić, komponovao je i hitove “Anarhija al over Baščaršija”, “Baš-Čelik” sa Sejom Seksonom, svirao klavijature, orgulje i bio prateći vokal, a za života bavio se aforizmima, glumom, izdavao solo albume. Vanvremenska numera “Devojčice kojima miriše koža” bila mu je odlična posveta.
Probao je Nele da posle te emotivne atmosfere opet malo vrati na šalu: “Sada sviramo jedan poznati datum, ali nije 25. maj, već … 29. novembar” – svi su znali da je to uvod za čuveni “Dan republike”, da bi usledio i njegov svojevrsni nastavak – “Od istorijskog AVNOJA”, kojeg je Nele podjednako inspirativno izveo i uživao u tome.
Nele je jako moćno i samouvereno vladao pozornicom, na njoj je neprikosnoveni šoumen, ali sa dušom. On je jednostavno ono što je oduvek bio – Nele. Ume da psuje, u tome se oseća komotno kada mu prija, čak mu ponekad i leži, možda je samo u tome povremeno preterivao, barem ove noći. Kako se pre desetak godina morao povući sa scene zbog narušenog zdravlja – srčanog udara, delovalo je tada da je završio sa muzičkom karijerom, jer se posvetio drugim umetničkim poslovima – napisao je dva romana, bio scenarista i reditelj projekata za TV i teatar, a čak je bio i jedan od voditelja-domaćina jednog serijala.
Ipak, ove večeri, Karajlić je dokazao koliko mu je muzika upravo najviše nedostajala.
U programu nije bilo pesama iz perioda iz perioda No Smoking orchestra sa Emirom Kusturicom, i to je bio pametan potez. Nije Neleta domaća publika previše prihvatala dok je celu deceniju bio u tandemu sa Kustom, svi su uvek želeli da čuju “The best of” karijere, a to je upravo bila ova noć.
Možda samo jedan momenat kada fanovi nisu pozitivno reagovali bila je izvedba najnovijeg singla “Ti to ne razumeš”. Publika ovo repersko pop folk delo nije ni prihvatila ni pozdravila. Kako je Nele to primetio, morao je da komentariše: “Koliko vidim, vi ovo ništa ne razumete. Verujte, ne razumem ni ja. Ali hajde da ipak dignemo ruke i za ovo” – pokušao je Nele da odobrovolji publiku.
Očekivalo se možda od Neleta da snimi konačno novi album, ali osim singla “Hadžija 2”, novi CD nije ni u najavama. Zato Nele kao solista ide na izuzetno snažnu staru slavu.
“Sada ćemo jednu pesmu koju nikada nismo svirali uživo. A naslov pesme govori o ljubavi, nešto što ste, siguran sam, svi već doživeli nekada” – kreativna najava za “Ljubav udara tamo gde ne treba” koja uspeva da ujedini ceo stadion da svetli mobilnim telefonima, što je Neleta posebno impresioniralo.
“Svaka vama čast stvarno, ali ono što se pitam – kako je moguće da ste vi toliko ludi da se sećate svih ovih pesama? Ja ih zaboravim, ozbiljno, i onda pred ogledalom se prisećam reči i samo vičem – Seti se, seti se”.
Sledeći gost je operska dama sa kojom Nele veoma efektno peva “Picolla Storia de Grande Amore”, a najjače adute, koji će tek rasturiti ceo stadion, Nele pametno čuva za samo finale – “Fikreta” pravi pometnju, dok “Balada o Pišonji i Žugi” kreira opšte ludilo, Nele zatim juri u petu brzinu, ne daje publici da se opusti i iz svog arsenala hitova ispaljuje samo trijumfe. Prošetao nas je kroz “Zenica bluz”, ali najveći uspeh postiže remek delo “Guzonjin sin” kao jaka i osvešćena po(r)uka moćnika na vlasti, da bi “Sto načina” razgalila publiku u potpunosti, pa za sam kraj sledi “Hadžija ili bos” i moćne stihove je publika neumorno ponavljala: “Moj burazer živi od starog pravila – il’ si bos, il’ si hadžija”.
Finale je zaista i bilo najmoćnije, posle puna dva i po sata i skoro 30 pesama. U suštini, bez obzira koliko poznajete ili volite Neleta i Pušenje, možemo zaključiti da to što se na Tašu desilo 25. maja jeste samo čista ljubav prema muzici i emocija stvarno iskrena, iz srca, iz dubine duše.
“Hvala vam puno na ovoj večeri. Vi ste dokaz da vredi ustati iz groba”, ovim rečima Nele se oprostio od svoje publike na Tašu, aludirajući na svoj povratak na veliku scenu posle puno godina.
