Hrkanje nastaje zbog prepreke slobodnom prolasku zraka kroz prolaze iza nosa i usta. Zvuk hrkanja nastaje kada zrak koji se udiše kroz usta tokom sna zavibrira meko tkivo koje se nalazi na mjestu na kojem jezik i gornji deo grla susreću uvulu (mali jezičak koji slično stalaktitu visi ispred krajnika) i meku palatu.
Uz pomoć istog ovog mekog tkiva, mi gutamo, grgočemo ili pričamo kao Paja Patak.
Ipak, hrkanje tokom sna posljedica je prevelike količine ovog tkiva, koje se opušta i vibrira tokom disanja, stvarajući karakteristične zvučne valove koji zvuče kao ”hrrrrk”.
Vibriranje ovog mekog tkiva može izazvati i vibriranje usana, obraza i nozdrva, čineći tako zvuk hrkanja još intenzivnijim.
Najglasnije do sada izmjereno ljudsko hrkanje je bilo jednako glasnoći od čak 93 decibela, što je znaga nekog izrazito bučnog rock koncerta.
Među silnim trikovima za borbu protiv hrkanja, jedan je posebno ekstreman i glasi – ubaciti tenisku lopticu u čarapu, koja se veže za leđa glasnom sanjalici, kako bi bio prisiljen da se okrene na stranu, jer je poznato da se ležanjem na strani (kao i spavanjem na većem jastuku) znatno reducira hrkanje.
Autor: Vuk Uskoković (sveznan.com)
