Nakon sinoćnjeg nastupa zvezde večeri Billyja Idola, te proglašenja pobednika, program ovogodišnje 52. po redu Zaječarske gitarijade, zatvorio je svojim nastupom Dejan Cukić.
Kao jedna od najstarijih manifestacija ovakve vrste na našem kontinentu, sama činjenica da se održala kroz sve ove godine je za svako poštovanje.
Još davne 1966. dok je tokom zimskog raspusta sedeo sa društvom u tadašnjem zaječarskom Express restoranu, Momčilo Moša Radenković (gitarista i pevač zaječarske grupe Zlatni prsti, potom Nokaut), predlaže prijateljima da naprave nešto za svoj grad, a usput da možda i nešto zarade. Ostalima je to zvučalo zanimljivo, podelili su obaveze između sebe i dogovorili se da manifestacija nosi naziv – GITARIJADA.
I tako je prvi skup mladosti ovog grada pod tim imenom, održan u velikoj sali Doma JNA, koja prima oko 400 posetilaca, ali je za finalno veče prodato čak 850 karata! To je veoma uplašilo tadašnjeg načelnika Doma JNA, druga Ićitovića, jer je posumnjao da pod neće izdržati toliki pritisak, pa je sve dovedeno u pitanje. No, drug Ićitović ipak nije imao hrabrosti da otkaže najveće okupljanje mladosti u ovom gradu koje se pamtilo do tada.
Ostalo je zabaleženo da je pobednik prve Gitarijade bila grupa POLOVINE SRCA (po jednoglasnoj odluci žirija, a takođe i publike), koja je u nešto izmenjenom sastavu pobedila i sledeće godine, ali nakon toga više nikada nisu nastupali zajedno.
Kao što napisah, ključnu ulogu u svemu odigrao je Moša Radenković, ali i grupa Zlatni prsti, koja je gotovo celokupnu organizaciju preuzela na sebe, a takođe su stavili na raspolaganje i svoje instrumente i razglas. Uostalom, oni su ih tada jedini i imali.
Ubrzo će dobiti podršku od tamošnjeg Doma omladine i što je još važnije – Radio Beograda, tačnije od Nikole Karaklajića, pa je potom sve ipak bilo lakše, ali i poprimilo jednu drugu, mnogo ozbiljniju dimenziju, koja počinje prvazilaziti lokalne okvire.
To je bio početak.
I kasnije, tokom niza godina, Gitarijada je bila zasnovana na amaterskim osnovama, bez prisutne vidljive komercijalizacije, sa jasnim ciljem da publici predstavi mlade, neafirmisane bendove iz ondašnje Jugoslavije. Uspeh te ideje, najbolje se može sagledati kroz godine postojanja ove manifestacije.
Međutim, ono što poslednjih godina brine jeste upravo nagla komercijalizacija čitave priče, a sve je počelo dovođenjem svetskih imena, koja polako ali sigurno počinju da guše samu suštinu Gitarijade.
Ako danas u Google ukucate – Gitarijada Zaječar 2018 – na svim linkovima će ime Billy Idol biti, naravno, mnogo više uočljivo, nego bend Aleja Velikana, koji je ovogodišnji pobednik smotre.
U komentarima posetilaca, takođe, prisutni su samo osvrti na nastupe grupe Saxon i Idola, nisam pročitao nijedan koji govori o učesnicima u takmičarskom delu.
Mnogi će reći da je dovođenje velikih imena bilo nužno zbog opstanka same manifestacije. Ali, da li je samo to u pitanju? Velika imena, velika pompa, ali i veliki novac. I veliko samoreklamiranje.
Da li i pobednici poslednjih nekoliko Gitarijada zaslužuju makar onoliko medijske pažnje koliko su je imali neki prethodni, kojih se sada mogu prisetiti, kada nisu bile prisutne svetske face, kao Mama rock, Galija, Pauk, Dr Steel, Zijan, Kazna za uši, Bjesovi…?
Tekst: Goran Živanović
Fotografije: Zajecaronline.com
Naslovna fotografija: Aleja Velikana, proglašenje pobjednika
Pravo pitanje na kraju… Treba li gitarijada i dalje da bude medijska odskočna daska za nove bendove ili da postane (još jedan) festival u regionu?
Nadam se da će ovogodišnji pobednici (Aleja Velikana), a i oni ranije, uspeti da svojim kvalitetom i karijerom opomenu organizatore i da ih vrate suštini.