Čudan je usud: često ispostavi račun kakvom se ne nadamo i kakav ponajmanje želimo. Svemir je nekome naklonjen, dok drugima… Baš kao u ovoj priči.
Piše Goran Živanović
Al Hendrix je umro 17. aprila 2002. godine.
Al je otac slavnog Jimija Hendrixa. Imao je osamdesetdve godine. Pa iako je Al nekada bio snažan i mišićav, u njegovoj poslednjoj deceniji života to se teško dalo naslutiti. U tih desetak godina, zdravlje mu je bilo sve lošije, pa se iz dana u dan pretvarao u hodajuću senku. Ipak, nadživeo je svoju prvu suprugu Lucille, Jimijevu majku, čitavih četrdesetčetiri godine. A nadživeo je i troje svoje dece: Alfreda, Pamelu i Jimija.
U trenutku smrti, Alova imovina je procenjena na osamdeset miliona dolara. Naravno, gotovo sav taj novc dolazio je od Jimijevih autorskih prava.
Kada je njegova oporuka otvorena, ispostavilo se da je svu imovinu ostavio svojoj rodbini, bilo ih je jedanaestoro, a najveći deo je pripao Janie Hendrix, koju je usvojio još 1968. godine, a koja je ćerka njegove druge supruge. Dakle, sa Jimijem Hendrixom nije ni u kakvom krvnom srodstvu. Al nije zaboravio ni Janienu braću i sestre, njih četvoro, pa je svako od njih dobio približno pet posto.
Jedino sa Lucilline strane, odnosno Jimijeve majke, niko nije dobio ništa. Ni prebijenog centa!
Dakle, svi koji su u krvnom srodstvu sa Jimijem, nikada neće imati apsolutno nikakve koristi od prodaje Jimijevih albuma, emitovanja njegovih pesama, objavljivanja knjiga, distribucije filmova, intervjua, TV emisija…
Jimijev rođeni brat Leon u toj raspodeli ostao je bez ičega. Ako ne računamo jednu Jimijevu zlatnu ploču, koju mu je Janie “velikodušno” prepustila. Njoj je zauzvrat pripalo “tričavih” 48% onoga što je ostalo iza Jimija. Leon je godinama bio alkoholičar i narkoman, imao je problema i sa zakonom, u međuvremenu ga je i supruga ostavila, pa iako je to žarko želeo, nije imao novca da pokrene sudski proces, kako bi opovrgao Alov testament. Ipak, tračak nade se pojavio na horizontu, kada je jedan građevinski preduzimač ponudio nekoliko miliona dolara, kako bi pomogao Leonu i finansirao troškove suđenja.
Međutim, ionako komplikovan slučaj se još više iskomplikovao, kada se tužbi pridružilo još osmoro rođaka (među njima je bila i Janiena sestra Linda Jinka), koji su inače bili obuhvaćeni ranijim testamentom (po kojem je i Leonu pripadala četvrtina), tvrdeći da nikada nisu dobili ni centa isplate od firme “Experience Hendrix”, koja je upravljala Jimijevom zaostavštinom, uprkos milionskim ciframa prihoda na papirima. Da bi stvar bila jasnija, treba navesti da je Al nekoliko godina pre svoje smrti prepustio vođenje firme “Experience Hendrix” već pominjanoj, Janie.
Na sudu su iznete tvrdnje da se zaostavštinom veoma loše upravlja, a da uprkos tome Janie ima neprimereno veliku platu, koja je samo u 2001. godini iznosila 804 601 dolar! Leon je sa druge strane tvrdio da poslednja oporuka nikako ne može biti Alova volja, već samo Janiena i da je siguran da je upravo pod njenim uticajem ostao bez ičega, što je ona odlučno negirala.
Nekako u isto vreme i basista Noel Redding je takođe najavio da će tužiti “Experience Hendrix”, tvrdeći da nije bio na odgovarajući način zastupan kada je prodao svoja prava. Tužbu je takođe temeljio na tvrdnji da mu je obećana revizija postupka, kada Al Hendrix postane punopravni vlasnik Jimijevog kataloga. Tom prilikom je izjavio: “Da je Jimi imao osam ruku, možda bi sve to i mogao napraviti bez Mitcha i mene”. Međutim, mesec dana nakon te izjave, u vreme kada je pregovarao sa advokatima, iznenada je umro usled bolesti jetre. Imao je pedesetsedam godina.
Sudski spor koji je Leon vodio protiv Janie Hendrix, bio je veoma zamršen, a samim tim i veoma skup. Dve godine su trajala saslušanja i preliminarni postupci, da bi suđenje konačno počelo 28. juna 2004. godine. Parnica je bila prepuna zaokreta i iznenađenja, ali je pravi šok usledio kada se pojavio Joe Hendrix, Jimijev brat, koga je Al dao na usvajanje pet decenija ranije.
Niko ga od rodbine od tada nije video. A i kako bi? Ceo život je proveo po bolnicama i socijalnim ustanovama. Bilo kako bilo, tvrdio je da ima ista prava kao i ostali. I još je ličio na Ala, kao jaje jajetu! No sudije fizička sličnost nije previše interesovala, pa su ga poslali na DNK analizu. Naime, ispostavilo da se DNK može uporediti sa uzorkom krvi koju je Al dao ranije, kada je posumnjao da nije otac deteta njegove tadašnje partnerke. Na opšte zaprepašćenje svih u sudnici, s obzirom na neverovatnu sličnost Ala i Joea, rezultat je bio negativan i sudija je odbacio njegov zahtev.
Posle je rodbina između sebe šaputala da sa tim uzorkom krvi nešto nije u redu, ali ćutali su. Jedan naslednik manje. Al je izgleda bio mnogo veći lisac, nego što su mogli i pretpostaviti. Nakon što je suđenje potrajalo tri meseca, sudija je pročitao presudu pred krcatom sudnicom. Proglasio je Alov testament valjanim i time su sve Leonove nade pale u vodu. Nakon presude ostao je bez ičega. Ako ne računamo onu zlatnu ploču i ogromne sudske troškove koje je morao isplatiti.
Kada je Al preminuo, pokopan je pored Jimievog groba, na groblju Greenwood Memorial Park, u Seattleu. Samo nekoliko meseci kasnije, njihovi ostaci premešteni su u novoizgrađenu grobnicu visine deset metara, na istom tom groblju, koja je izdvojena od ostalih humki. Nečijom voljom, za Jimijevu majku Lucille, tu nije bilo mesta. Po svemu sudeći, bila je to Janiena odluka.
Danas, jedino obeležje mesta gde možda počiva Lucille Hendrix je jedna cigla na kojoj piše Mitchell, što je prezime njenog drugog muža, sa kojim je bila u braku tek nekoliko dana. No to su samo pretpostavke, jer nema nikakvih dokaza da je zaista tako i da su njeni ostaci sigurno tu. Njena sestra Delores Hall, jednom prilikom je izjavila: “Sav taj novac, a njen grob je neoznačen. Greh je da majka Jimija Hendrixa nema ni najobičniji spomenik”. A Jimi je svoj ogromni talenat nasledio upravo od majke.
