Ovo je priča o jednom od najboljih tekstopisaca popularne muzike.
Kiša je… A kada je kiša, svako normalan sluša balade.
Oduvek sam imao jednu malu pasiju.Odabrao bih te veličanstvene, setne, te nežne i sporohodajuće melodije i “nabacio” ih na magnetofonsku traku.Jedan sasvim lični izbor. I kada dođu neki dani slični ovom, samo bih pritisnuo “play” na svom trakašu. I odjednom bi se prosule tolike sudbine i nade i strahovi… Strepnje, nemiri i snovi.
I danas sam to isto uradio.
A ako ikada budem pravio listu tih svojih najdražih,”sporohodajućih” kompozicija, ova koju upravo sada slušam, biće među prve tri.
“Help Me Make It Thru The Night”, u izvodjenju grupe Gladys Knight And The Pips”.
Da, da… neponovljiva Gladys, čiji je čarobni vokal ovu predivnu pesmu vinuo pravo u nezaborav.
Ali bila bi potpuna nepravda ne pomenuti ovde i njenog autora. Kako da ga predstavim? Mogao bih reći – bivši padobranac, nesuđeni predavač na akademiji West Point, kompozitor, producent, pevač i gitarista.
No nije to sve. On je i profesor književnosti, pesnik, scenarista, filmski superstar… Ali je takođe i nepopravljiva lutalica, osvedočeni pijanac, apsolutni tvrdoglavac i šmeker koji slama ženska srca.
Sve ovo što sam pobrojao, oličeno je u jednom čoveku. Njegovo ime je Kris Kristofferson.
Želja njegovog oca, oficira, general-majora američkog ratnog vazduhoplovstva, bila je, naravno, da sin krene njegovim stopama. Kris je, sledeći njegove savete i uputstva, dogurao do čina kapetana, ali je u trenutku kada mu se već smešile epolete majora, odjednom odlučio da mu je dosta vojske, pa je okačio gitaru na rame i sa nekoliko pesama u svojim džepovima, krenuo na proputovanja diljem Amerike, da bi završio – a gde bi drugde? – u Nasvilleu, gde počinje raditi kao producent i kompozitor.
Njegova tadašnja devojka Janis Joplin dobila je od njega romantično- desperadorsku, vanvremensku pesmu ” Me And Bobby McGhee” i ona se našla na njenom poslednjem albumu “Pearl”.
Nažalost, Janis je, gonjena svojim nemirima, ubrzo potom preminula, ali je pesma otišla ravno u legendu. A mene zauvek usmerila na Kristoffersona.
I upravo će se ta kompozicija naći i na Krisovom prvom solo albumu koji je objavio 1970. godine, kada je već imao celih 36 leta. A pored nje, još jedna: “Help Me Make It Thru The Night” ili “Pomozi mi da prebrodim noć”:
Skini traku sa tvoje kose
Raspusti je i pusti da padne
Neka miluje mi kožu
Kao senke zid što maze
Dođi i lezi kraj mene
Ostani tu sve do zore
Molim te samo za malo tvog vremena
Pomozi mi da prebrodim noć.
Ne marim ko je u pravu, a ko nije
I ne pokušavam shvatiti
Neka đavo nosi sutrašnjicu
Gospode, noćas trebam prijatelja
Juče je mrtvo i beznadežno
A sutra neuhvatljivo
Gospode, kako je teško biti sam
Pomozi mi da prebrodim noć.
Ovo neponovljivo delo, majstori soula Gladys Knight And The Pips” su proslavili u sjajnom filmu “Fat City” (“Grad izobilja”). Kris je potom pisao muziku za mnoge druge filmove, ali i započeo svoju vrlo uspešnu filmsku karijeru, glumeći glavnu ulogu u filmu “Patt Garreth And Billy The Kid”, u kome zajedno sa Dylanom i izvodi muzičku podlogu za ovo ostvarenje.
U međuvremenu se ženi pevačicom Ritom Coolidge, sa kojom objavljuje svojih sledećih par albuma, pa opet snima filmove, piše muziku…
Danas, kada je Kristofferson već načeo devetu deceniju života, možda mlađim generacijama od moje ne znači puno, ali meni je oduvek bio simbol jednog vremena. Vremena, u kome je pesnik mogao biti heroj, vremena u kome je “otpadnik” bio tek neko ko u sebi časno nosi sve uspomene i ožiljke. Vremena, u kome je san gotovo svake devojke bio da makar sretne jednog takvog “desperdosa” i “problema velikih razmera”, kako je Kristofferson inače sam o sebi govorio. Vremena, u kome je gotovo svakoj curi, idiom lutalice i pesnika bio kud i kamo poželjniji i privlačniji od ovog današnjeg, u kome dominiraju isprazni mutanati sa gomilama novca.
I kako je to sam Kris rekao, njegov epitaf biće sledeće sadržine: Pretpostavljao sam da će mi se nešto slično ovom i dogoditi, ako nastavim da lutam okolo i upadam u sve moguće i nemoguće probleme. Ipak, to je moj izbor”.
Kiša je… A kada je kiša, svako normalan sluša balade.
Goran Živanović
