Mnogo puta sam slušajući ploče sa prijateljima, čuo od njih da apsolutno nemaju predstavu kako ploča svira, odnosno na koji način gramofon funkcioniše.
Čak mi je ponekad to neznanje izmamilo i osmeh, odnosno raznorazne tvrdnje iz kojih se dalo videti da je to za njih apsolutna nepoznanica.
Odmah da kažem da sam sve što znam o gramofonima naučio sam, pa iako je to znanje možda skromno, meni je mnogo pomoglo da bez preterano velihih novačanih sredstava dobijem željeni zvuk i da iz uređaja koje posedujem izvučem maksimum. Najveću nepoznanicu za mnoge, predstavlja upravo jedan od ključnih delova gramofona kada je kvalitet zvuka u pitanju, a to je gramofonska glava, odnosno zvučnica.
Saznanje koje je meni nekada davno bilo jako bitno, jeste da loša igla (što uglavnom svi znaju), zatim loša ili neprecizno postavljena zvučnica, haba i oštećuje ploče, uz lošu zvučnu sliku koju pri tom dobijate sa svog uređaja (što mnogo manje korisnika zna), nateralo me je da potražim literaturu do koje se tada moglo doći, ili tekstove u raznim stručnim časopisima.
Pored dobrog zvuka, jako mi je bilo stalo da sačuvam ploče, posebno jer sam se za neke poprilično namučio dok ih nisam ugledao u svojoj kolekciji.
Bilo kako bilo, u stvaranju ukupne zvučne slike, zvučnica učestvuje sa bezmalo 40%, što je apsolutno najveći udeo u odnosu na sve druge ključne delove gramofona, kao što su ručica, ožičenje, baza gramofona, interkonekt kablovi itd.
Možda najveća nepoznanica za mnoge jeste – kako uopšte funkcioniše zvučnica, od koje na kraju krajeva sve i počinje. Kada nekom kažem da već odavno, gotovo i jedino, koristim MC zvučnice (moving coil), vidim da me dosta njih gleda sa dozom nerazumevanja, iako i sami imaju i koriste gramofon.
Pa evo u nekoliko rečenica, koliko mogu to ću pojasniti, možda će nekom biti zanimljivo ili od pomoći.
Na osnovu principa same konstrukcije, postoje tri tipa gramofonskih glava, tj. zvučnica.
KRISTALNE zvučnice funkcionišu tako što je u njima postavljen takozvani “piezoelektrični” kristal koji ima tu osobinu da se na njegovim kontra stranama stvara odredjeni električni napon prilikom pritiskanja. Znači, u ovom slučaju gramofonska igla je montirana na malenu polugicu. Kada igla putujući kroz brazdu na ploči zavibrira, ta polugica vrši pritisak na pomenuti kristal, a to znači da se na njegovim suprotnim stranama stvara odredjeni napon. Sa kristala se putem dve pričvršćene žice taj napon odvodi do predpojačala i u dalju obradu signala.
Izgleda jednostavno, ali je to i najlošije rešenje koje ozbiljnim gramofondžijama ni na pamet ne pada da koriste.
Zašto? Pa odgovor se sam nameće – kretanje igle u brazdi vinila je ovim znatno sputano. Ako znamo da pri reprodukciji sinusoidnog tona od 20KHZ igla ima gotovo dvadeset hiljada treptaja u sekundi, jasno je da je samim pritiskanjem kristala to veoma otežano. FIZIČKI kontakt tu slobodu kretanja igle u velikoj meri onemogućava i samim tim apsolutno osiromašuje zvučnu sliku.
MM – MOVIN MAGNET zvučnice, rade na sasvim drugačijem principu. Ovde se pretvaranje vrši putem indukcije, i to su faktički najrasprostranjenije gramofonske glave. Princip je sledeći:
Na iglu je prišvršćen maleni magnet (za razliku od poluge kod kristalnih glava). Kada igla zavibrira pomera se i magnet, u čijoj se blizini nalazi namotaj, tj. “kalem”. U namotaju se tada stvara napon, čija visina direktno zavisi od brzine pomeranja igle. Naravno, stereo zvučnice imaju najmanje dva ovakva namotaja, a može ih biti i četiri. Jedan kupi informacije sa leve, a drugi sa desne strane brazde na ploči. Takođe, treba znati da to nikada neće biti idealno i da u zavisnosti od kvaliteta te “kalibracije”, odnosno “stereo – separacije”, zavisi i stereo slika koju dobijamo iz naših zvučnika. Ovo (pod pretpostavkom da je sve ostalo u sistemu ispravno povezano), apsolutno i u najvećoj meri zavisi upravo od zvučnice. Po pravilu, loša separacija je znatno izraženija kod viskokih, nego kod dubokih tonova i to je vrlo česta mana kod mnogih gramofonskih glava.
MC – MOVING COIL zvučnice, za razliku od prethodne koja ima pokretni magnet, konstruisane su na obrnutom principu. Znači, kod njih je magnet nepokretan, a namotaji se pomeraju pa se samim tim indukuje električni napon. Šta je prednost ovakve glave? Pa to što se zajedno sa iglom kreću vrlo maleni i samim tim izuzetno laki namotaji, pa je njeno kretanje u znatno većoj meri slobodnije, a to direktno utiče na izobličenje i frekventne karakteristike, koje su u smislu kvaliteta, kod MM glava gotovo nezamislive. Takodje treba znati, da je izlazni napon ovih glava dosta manji nego kod MM zvučnica, čak više i od deset puta, tako da pojačivač mora imati predvidjeni ulaz za takvu zvučnicu, da bi snaga bila odgovarajuća.
Dalje, taj izlazni napon iz zvučnica, odnosno njegova visina, okarakterisan je preko podataka o osetljivosti, ali to je već priča za neki drugi put.
Ispod je fotografija “Ortofon MC 10 Super” zvučnice koju koristim.
autor: Goran Živanović
