Jedan od razloga zbog kojih sakupljam ploče dugi niz godina jesu i omoti.
Naravno, muzika je uvek bila na prvom mestu. Ali oduvek sam voleo, dok se ploča vrtela na gramofonu, da zagledam, okrećem, prevrćem omot. Da čitam ono što je tamo napisano, da pokušam prodreti u tajne znake i poruke zabeležene na tom parčetu kartona. Tek tada sam imao kompletan doživljaj.
Neki ljudi su mi se hvalili kako su nekada, kupivši jednu ploču u prodavnici, u taj omot krišom ubacivali i neki drugi vinil, kada bi prodavcu popustila pažnja i srećni i zadovoljni izlazili van. Jednostavno rečeno – krali su.
Nisam tako nešto mogao da shvatim. Ni po pitanju ljudskih i moralnih, a ni svakih drugih načela. Ploča bez omota ili obrnuto? Ne ide to nekako. Deluje osakaćeno. Nepotpuno i nedorečeno. Nekada i omot ume da govori o samoj grupi gotovo isto kao i muzika. Možda i grešim, možda se neko sa ovim neće složiti, ali moja je percepcija takva. I ne bih da je menjam pod stare dane.
No, pređimo na stvar. Evo još jedne priče o zbranjenom omotu, ovaj put s razlogom.
Prestanak rada dve fenomenalne grupe, bio je uzrok za stvaranje ove, o kojoj je ovde reč.
Doduše, ekipa u kojoj je prethodno bio maestro Eric Clapton, razišla se zauvek (Cream), dok je Traffic u kojoj je zapaženu ulogu imao sjajni Stevie Winwood, tek privremeno zamrzla svoj rad. Njih dvojica hteli su da okušaju sreću, udruživši svoj ogromni talenat i znanje. U novonastalom, bezimenom bendu našao se i Claptonov stari saradnik, bubnjar Ginger Baker. Ostalo je još upražnjeno mesto basiste.
Učinilo im se da bi se u toj ulozi najbolje snašao Rick Grech, tada član progresiv postave The Family. Pored bas gitare, Rick je svirao violinu i još pride pevao. Idealno. Problem je jedino predstavljala činjenica da je Grech upravo bio na američkoj turneji sa svojom grupom.
A oni nisu imali strpljenja za čekanje. Pozvali su ga, ponudili mu posao i on je pristao. Time je Grech napravio grešku. Al’ dobro sad. Ko bi to tada mogao znati. Uglavnom, probe su počele, a Clapton i Winwood su odmah ponudili pregršt svojih sjajnih kompozicija.
Ime još uvek nisu imali. Nije ih to brinulo. Hteli su samo da se bave muzikom. Veoma malo vremena im je bilo potrebno da pripreme prvi album. I da ga snime. Nista čudno, ako znamo o kome je reč.
U sred snimanja pozvali su fotografa Boba Seidemanna i ponudili mu da osmisli idejno rešenje omota. Bob prihvata posao i posle izvesnog vremena im donosi na uvid fotografiju koju je nazvao Blind Faith – Slepa vera. Zamisao im se dopala, ali i naziv fotografije koji odmah preuzimaju za ime benda.
Tada nisu ni slutili koliko će to ime biti proročansko. Bilo kako bilo, kada se album pojavio u prodavnicama, izazvao je brojna negodovanja. Ili bi još bolje bilo reći – pravi šok.
Bio je to jedan od najkontroverznijih omota ikada napravljenih.
Neke distributivne kuće su odbile da ga prodaju bez zaštitne crne folije, a neke su zahtevale da bude promenjen. Tako se ubrzo pojavila druga verzija omota, na kojoj je jednostavna fotografija grupe.
Na originalu je fotografisana veoma mlada, polunaga devojčica, koja u ruci drži maketu aviona, koja opet podseća na nešto sasvim drugo.
Posle je Seidemann objašnjavao novinarima svoju ideju:
Mlada devojka je predstavljala drvo života, a avion (zemaljski svemirski brod), drvo znanja. Po njegovoj zamisli idealno bi bilo da to naše zemaljsko znanje u svemir nosi neko ko je neiskvaren, odnosno devica. Drugo, devojka bi takođe trebalo da predstavlja duh nevinosti u svetu koji se menja vrtoglavom brzinom.
Juvelir Mick Milligan mu je napravio maketu aviona, to je bio lakši deo posla, ali gde naći devojku za fotografisanje. Po njegovoj zamisli devojka je, da bi simbolizovala ono što je hteo, morala imati tačno određen broj godina.
Na kraju je fotografisao Marioru Goschen, koja je za nadoknadu tražila da joj kupi konja. Seidemann joj je umesto toga isplatio 40 funti.
Mnogo godina kasnije Mariora je izjavila da joj golotinja tada nije smetala i da je nije bila ni svesna. Naprotiv, veoma ljuta je otišla sa snimanja jer je shvatila da neće dobiti željenog ljubimca. Dalje kaže, da je sa protokom vremena slušajuci komentare ljudi koji su joj prenosili svoje utiske o efektu koji je na njih ostavio omot, oseća oduševljenje zbog svoje odluke i ne vidi ništa loše u tome.
I da još uvek čeka da Seidemann ispuni obećanje koje joj je dao.
A Blind Faith?
Njihov album prodat je u milionskom tiražu, ali su se i pored toga nakon jedne neuspele američke turneje raspali u potpunom haosu, ne dočekavši prvu godišnjicu od osnivanja grupe. Ime je odredilo i sudbinu čitavog poduhvata. Slepa vera, ili možda još bolje – nada.
A nastanak samog benda pokazao je i nešto mnogo opasnije po r’n’r: Da se interes publike sve više počeo vezivati za muzičare pojedince (čitaj: zvezde), a ne za same grupe.
