Goran Živanović iz Požege, jedan od najpoznatijih rock novinara i diskofila-kolekcionara u Srbiji, autor knjige ”Gramofonske priče” (2010.), ispisuje nove zanimljive priče iz vremena naše zajedničke muzičke nostalgije.
PESME KOJIMA SE UVEK VRAĆAM
Koliko puta se dogodilo da neka slučajnost odredi nastanak pojedinih pesama. Koliko puta su, o nekom delu svom ili tuđem, izvođači razmišljali tek kao o nužnoj “popuni prostora”. I u tu svrhu, takvim kompozicijama dodeljivali B strane singlova ili tek poslednje mesto na LP-iju.
Samo, nisu se uvek poklapala mišljenja izvođača i publike.
Često “tipovani” hitovi nisu ni približno dobacili do planova i želja njihovih autora i izvođača. A znalo se dogoditi da pesme za “popunu prostora”, ostanu zauvek prisutne u srcima slušalaca.
Te 1975. godine Jadranka Stojaković je na festivalu “Vaš šlager sezone” izvodila svoju kompoziciju “Nova nada”. Tekst je napisao Duško Trifunović, a aranžman Ranko Rihtman. Šta reći? Valjda je sve odmah jasno. I više nego ozbiljna i respektabilna imena.
Elem, kako je to tih godina bivalo, izvođenje određene kompozicije na nekom od ondašnjih festivala nosi i priliku da se ona blagovremeno i što je brže moguće objavi i na ploči. Tako je bilo i ovaj put. Ali uz jedan “mali” problemčić. Za B stranu ploče, Jadranka ovaj put nije imala spremljenu kompoziciju.
Slučaj je udesio da jednog popodneva, vraćajući se ka svom domu, Jaca susretne sarajevskog pesnika Valerijana Žuju i njegovog kuma, muzičara Žarka Šipku.
U razgovoru koji je usledio Jadranka im se požalila da joj za snimanje koje je zakazano već sledećeg dana, nedostaje kompozicija za B stranu ploče. Na to je Žarko kao iz topa odgovorio da ima pesmu koja bi joj odgovarala i da će je suta i dobiti. Tako su se i rastali sa Jadrankom.
Malo kasnije, u Žarkovom domu, Žujo je shvatio da je upravo on u problemu. Njegov kum je istina imao dopadljivu melodiju, ali od teksta ni jednu jedinu reč. I hteo – ne hteo, morao je prionuti na posao. Uz kafe i “maligane”, tekst je do jutra bio završen. Prvi, najjednostavniji ali i daleko najlepši aranžman uradio je maestro Bodo Kovacević. I tako se kompozicija “Sve smo mogli mi” našla na B strani Jadrankinog singla. A odatle – pravac u istoriju.
U istoriju fatalnih i kobnih ljubavi, u istoriju druženja uz gitaru, u istoriju najlepših jugoslovenskih balada svih vremena. I u sećanja onih koji su drugačije vrednovali svet. Onih koji su možda mogli, ali nisu umeli. Ili ipak nisu hteli.
Žarko Šipka je poginuo još prvih dana rata u Bosni, 1992. godine. Bodo Kovacević je preminuo u Sarajevu, aprila meseca 2004. Jadranka Stojaković je nakon duge i teške bolesti preminula u Banja Luci, maja meseca 2016. godine. Valerijan Žujo od 1996. deluje kao profesionalni pisac.
