Nenad Spasić svira bas gitaru, kontrabas i klavijature i mogao bi biti član bilo koje grupe, ali u ovo teško i izazovno vreme on se odlučio da bude – ulični svirač.
Piše: Milan B.Popović
Biti umetnik, muzičar, svirač, u današnje vreme je nešto između hrabrosti i ludosti. Ali to je pre svega nešto između strasti i ljubavi. Kada te emocije postanu sastavni deo bića, to više nije zanimanje, profesija, to je način života i reka bez povratka, u kojoj Nenad pliva jednostavno shvatajući da drugačije ne može.
Njegova odluka od pre godinu dana, da se otisne u ulične svirače, posledica je potrebe kako za tom duševnom, tako i za onom klasičnom, opipljivom hranom. Mnogi koji su čuli za njegovu situaciju, negoduju zbog toga što on kao akademski obrazovani muzičar, diplomirani kontrabasista, svira po pijacama, podzemnim prolazima, pored obala reka… Ali on to drugačije posmatra. Jer niti moli, niti prosi, niti krade. A osnovni cilj uspostavlja – hrani i dušu i telo, svoju i svakog od prolaznika.
Kako kaže, obraduje ga kad neko pokaže da poštuje njegov trud i rad, da voli muziku i umetnost u celini. Nije samo stvar ubačene novčanice u kutiju, već reakcija tog prolaznika. Pozitivna reakcija pruža najveću motivaciju. Mnoge muzičke grupe i izvođači sa kojima je do pre dve godine sarađivao punom parom, zbog pošasti pandemije više nisu aktivni.
Međutim, to nije slučaj sa Nenadom. On drugačije ne može. Ne predaje se.
Nije se predavao ni pre dvadesetak godina, kada je uprkos poroblemima uspeo da upiše muzičku školu sa 17 godina, odsek kontrabas. A s obzirom da je već nekih 6 meseci svirao bas gitaru, samouko, pričinjavalo mu je ogromnu radost činjenica da će učiti još jedan žičani instrument, koji je takođe u dubokom registru. Nakon svega godinu dana, savladao je minimum neophodnog gradiva, i upisao se u srednju muzičku školu “Stanković” u Beogradu, na odseku za džez muziku, a onda je završio i muzičku akademiju.
’’No, nikad nisam ograničavao svoju ljubav prema muzici stilski i žanrovski. Zanimala me je muzika – cela’’, kaže Nenad. Kao što ga ne muči ni to da kao akademski muzičar izađe na ulicu i svira.
Nenad Spasić je jedna od tri najbrilijantnije pojave koje sam upoznao ne samo ove 2021. godine, već u zadnjih deset! Kad god pomislim na njegovu sviračku umetnost, pomislim na vrhunske radove grupe PRIMUS i CD Tomy The Cat. E , to je taj rad, to je taj kvint, to je taj tač, to je taj impuls i taj urođeni i samo Nenadu Spasiću svojstven nerv. Njegovo sviranje ponekad deluju sofisticirano nežno, ponekad umiljato i prijatno, a ponekad kao kad krdo pobesnelih slonova uspešno krče gustu pra(šumu)!
Proverite to u nekoliko priloženih videa.
