Odlaze polako heroji naših mladosti. I dok su neki odlasci bili propraćeni burama neverice, suzama i oproštajima, drugi prolaze sasvim tiho i neprimetno.
Sredinom juna ove godine, bio sam u gostima kod Roberta Nemečeka, pa smo se neizostavno tokom razgovora dotakli Pop mašine. Robi mi je tada rekao da bi tokom leta trebao da se susretne sa Batom Popovićem.
Mihajlo Bata Popović! Kažu da je i u ljubavi i u muzici presudna hemija. Pop mašina je bila zasnovana upravo na tome. Na neverovatnoj hemiji njih trojice: Zorana, Robija i Bate.
Međutim, kako je Bata kao odličan student arhitekture dobio stipendiju i ponudu da svoje usavršavanje nastavi u Americi, to jednostavno nije mogao odbiti. Otišao je da se više nikada ne vrati, a time je i Pop mašina pošla u istoriju, jer adekvatne zamene nije bilo.
Početkom septembra, ove godine, od Robija sam saznao da je Bata nažalost, otputovao u večnost. Planirani susret je ipak izostao.
Ovih dana je do mene stigla vest da se još jedan bubnjar iz zlatnih sedamdesetih, preselio u neku drugu dimenziju. Ratislav Raša Đelmaš!
Interesantno je da je upravo Bata Popović zamenio Rašu u Pop mašini, kada je on prešao u YU grupu. Od školskog benda Anđeli, zatim Hendrixove dece, potom grupa Feliks i Mobi Dik, Pop mašine, YU grupe i Zebre, Raša se svrstao u red najvažnijih jugoslovenskih bubnjara. Godine 1982. za sarajevski “Diskoton” objavio je solo album “Hot Rock”.
Pa iako su i Bata i Raša otišli tiho i sasvim neprimetno, njihov značaj je nasuprot tome, vredan svake pažnje. Pop mašina je, po mnogo čemu, jedan od prvih autentičnih beogradskih rock trija, a prvi album YU grupe, slovi za najprodavaniji LP jugoslovenskog r’n’r, do pojave Bijelog dugmeta i svakako prevazilazi jugoslovenske okvire.
Hvala im za sve.
Goran Živanović
