Oduvek sam bio sklon ex YU akustičarskoj sceni. Posebno onoj beogradskoj. I dok danas u rukama držim ”Knjigu pesama” koju je priredio Vojislav Koki Đukić iz grupe S vremena na vreme, sa svakom njenom stranicom kao da listam godine koje prohujaše, ljubavi koje se dogodiše i snove koji se odsanjaše.
Ima jedna reč koja je danas, po svemu sudeći, malo kome potrebna. Ta reč je istovremeno i tako obična i toliko čarobna. Ona može opisati i one koji su neprimetni, ali i one koji prosipajući nesebično svoje snove, daju smisao našim životima. Ta reč prianja uz one nepotkupljive, uz one, čije se dostojanstvo nikada ne kruni i ne osipa, već uzdiže daleko iznad svakog besmisla koji se sve češće nalazi na programu današnjice. Ona ne podnosi kukavice i slabiće. Ona traži posvećene i gorde.
Tom rečju istovremeno označavamo i nešto najskuplje što nam priroda nudi, ali i najuzvišeniju ljudsku osobinu, od Boga darovanu. Ona glasi: PLEMENIT.
Kada bi mi neko zatražio da jednom rečju opišem grupu S vremena na vreme, a da taj pojam istovremeno govori i o muzici i o ljudima koji je sačinjavaju, upotrebio bih upravo nju. Bez svake sumnje. Ona objašnjava sve što je potrebno. Ona nam tumači i približava i njih same i njihovo stvaralaštvo. Plemenit, svakako ne znači savršen.
Ali je plemenitost važnija od toga. Ona se ne da do kraja izučiti. Sa njom je se najbolje roditi.
Pa, ako su drevni alhemičari sanjali o formuli kojom bi izvršili transformaciju materije, žudeći za onim kamenom mudrosti, alhemičari naših duša žudeli su za plemenitošću kojom će obasjati ovaj svet. Mnogi su, za razliku od onih prvih i pronašli tu formulu kojom se naše duše greju.
Tako je vidim grupu S vremena na vreme. Kao alhemičare onih najtananijih duša.
Listajući stranice koje je Koki u svojoj knjizi posložio, kao da listam i sopstvene uspomene. Razgledajući fotografije kao da zavirujem u najlepšu prošlost. No to nije sve. U ovoj publikaciji možete pronaći i sve tekstove iz njihovog opusa, kao i sva izdanja hronološki poređana, a za sladokusce tu su i informacije o gostujućim muzičarima koji su pomagali prilikom snimanja, kao i notni zapisi bezmalo pedeset njihovih kompozicija. I još nešto: Ima neke simbolike u fotografijama članova grupe koje se nalaze na koricama ove publikacije. Na onoj naslovnoj, je njihova fotografija nastala 1975. godine, dok je na poleđini takođe portret grupe, samo iz 2019.
Dakle, nekih četrdesetpet godina vremenske razlike. Baš toliko su ostareli i naši snovi. Ali ne treba da žalimo. Jer naše snove imao je ko da oplemeni.
Kokijeva knjiga apsolutni je dokaz tome.
Osvrt na publikaciju S VREMENA NA VREME KNJIGA PESAMA, Vojislava Đukića Kokija / Izdavač: RICom publishing, Beograd 2020.
Goran Živanović
