Nisu te kompozicije nikada imale status hita. U toj trci, uvek bi ih pretekla neka druga pesma sa albuma, ili ona sa A strane singla, jer bi se takve pesme, po pravilu, gotovo uvek nalazile na B strani.
Često je i njihova dužina bila prepreka tome, jer retki su hitovi koji su duži od nekoliko minuta. Pa ipak, neke od tih kompozicija danas uživaju kultni status. I pokazuju svu raskoš talenta, autora koji su ih stvorili i bendova koji su ih izvodili. Jer dok su one druge, po pravilu brže, bile hitovi, “laganice” su i aranžerski i izvođački često bile puno zahtevnije.
I još nešto, ali ništa manje važno: apsolutno sve pada u vodu, ako se u takvim kompozicijama ne pogodi atmosfera. A tu već da izražaja dolazi majstorstvo producenta. Čuo sam mnogo takvih, sjajnih kompozicija, kojima je nedostajalo upravo to. I svaki put, kad tako nešto slušate, svo vreme imate osećaj da ste negde zakinuti. To je upravo ta aura koja na ovaj ili onaj način spaja harmonije, ritam, otpevane reči, način na koji je sve to urađeno, stvarajući celinu i usisavajući vaša čula, čineći ih preosetljivim makar i na najmanji treptaj.
Kao što je i mnogo puta potvrđeno, pa tako i u ovom slučaju, na ex YU prostorima, u zlatno doba R’n’R, uvek je nedostajalo majstora produkcije. Oni koji su to shvatili, odvažili su se i takva imena potražili u inostranstvu. Naravno da nije bilo prevše takvih. To su po pravilu bili vema skupi finansijski zahvati, na koje izdavačke kuće nisu tek tako olako pristajale. Tako da su tu privilegiju stekli samo oni sa najvećim tiražima. Ostali su se morali snalaziti kako su znali i umeli.
Sledi pet kompozicija u ovom maniru, koje po mom skromnom mišljenju danas uživaju gotovo kultni status. Makar kod onih posvećenih, kod onih koji su oduvek u muzici tražili ono zrnce više. I ma koliko se naizgled činilo da je takvih iz dana u dan sve manje, stičem utisak da je njihov broj ustvari nepromenjiv. I da se još uvek prinavlja, makar onoliko za koliko se vremenom izgubi. A to valjda najbolje govori o vrednosti ovih dela.
Napomena: Kompozicije su postavljene po godinama njihovog objavljivanja. Svaka je za sebe velika i njihovo upoređivanje je sasvim bespotrebno.
TIME – “PJESMA No 3”
(Dado A. Topić)
VRHUNSKI OGLEDNI PRIMER
Da je potpisao samo ovu kompoziciju, Dado Topić bi ušao besmrtne autore ex YU rock scene. A šta reći na činjenicu da se njegovo ime nalazi potpisano ispod svake kompozicije na prvom albumu grupe Time, izuzev u slučaju pesme “Kralj alkohol”, gde je koautor sa Albertom Krasnićijem.
Nakon ovog albuma u jugoslovenskom rocku, više ništa neće biti isto. A “Pjesma No 3” ostaje jedinstvena oda, njenom veličanstvu – muzici. Ona je vapaj jedne mladosti, najlepša posveta umetnosti koja nas je tih godina spajala, koja je gazila sve barijere, granice, jezike. Ona je ogledalo njenog autora, njegov duhovni potpis.
Naravno da pored Dada, kao autora i pevača, mnoge zasluge idu i svim ostalim, vrhunskim muzičarima u grupi Time. Naravno da su oni, snimajući ovu ploču, bili uglavnom prepušteni sami sebi. Jer Vladimir Mihaljek Miha koji je potpisan kao menadžer i producent grupe, ovo prvo je radio kako-tako, tj. uglavnom u svoju korist, a sa ovim drugim, teško da je neke veze imao. Ali takav skup muzičara nadoknadio je nenadoknadivo. Neponovljivo.
INDEXI – “BALADA”
(F. Redžić, S. Kovačević, M. Perfiljeva)
OMAŽ LJUBAVI
Velike bendove prvenstveno čine veliki autori. Indexi su svakako imali više njih. Ipak, opus ove sarajevske grupe biće zauvek obeležen autorstvom dva maga, dva genija, kako u stvaralačkom, tako u aranžerskom i izvođačkom smislu. Njihova imena su Fadil Redžić i Slobodan Bodo Kovačević.
Dekada sedamdesetih je zlatan period ovih autora, a iz tog vremena valja posebno naglasiti njihovu saradnju sa tekstopiscem Majom Perfiljevom, koja se upravo tada odvijala. Maja je i napisala tekst za kompoziciju “Balada”, koja je jedinstvena posveta ljubavi. A ljubav kao po pravilu uvek poslednja gasne, pa tako i ovog puta. Po Majinim rečima, priča govori o sudbinskoj povezanosti dva prijatelja u ratu, od kojih je jedan smrtno ranjen i shvata da mu se bliži kraj. Misli su mu u tim trenucima upućene onoj koju voli, pa svom prijatelju govori da ga tu gde su se našli ostavi, kako bi makar sebe spasio pa time i mogao preneti pozdrave ženi koja je ljubav njegovog života.
Ako na sve dodate fantastičan harmonski i aranžerski sklop koji su osmislili Fadil i Bodo, eto razloga zbog kojih ova kompozicija i dan-danas uživa kultni status kod mnogih poštovaoca ex YU rocka.
YU grupa – “MORE”
(D. Jelić – D. Nedimović – D. Jelić)
PODSVEST I SUICID
Do pojave Bijelog dugmeta, prvi album YU grupe nosio je epitet najprodavanijeg LP-ija, a sam bend je bio opšteprihvaćen u široj jugoslovenskoj publici. Njihov LP prvenac, afirmisao ih je kao bespoštedne rock pregaoce, uvek spremne za dobru svirku bez mnogo mudrovanja, a Dragog Jelića vinuo je u orbitu priznatih kompozitora jugoslovenske rock scene. Iz saradnje sa tekstopiscem Draganom Nedimovićem, pored ostalih, nastala je i legendarna kompozicija “More”. Ostaje nejasno, gde je Nedimović pronašao inspiraciju za ovakav tekst koji ima sasvim jasnu suicidnu poruku, ako znamo da je on bio sportista, trkač, kome ovakve teme ne bi trebale biti u fokusu interesovanja.
No bilo kako bilo, u proteklim godinama upoznao sam dosta ljudi koji od celokupnog opusa YU grupe izdvajaju baš ovu kompoziciju kao nešto sasvim posebno. Možda bi ovde trebalo napomenuti da je Dragi Jelić, pored izuzetnih priznanja koje je dobijao kao autor i gitarista, ipak donekle neopravdano zapostavljen kao pevač, a njegova boja glasa jedinstvena je na ovim prostorima. Kada je njihov prvi album u pitanju, to se najbolje da primetiti baš u kompoziciji “More” ili “Noć je moja”.
DRUGI NAČIN – “STARI GRAD”
(Kurtović, Bjelac, Turina)
RAPSODIJA OSEĆANJA
Kada se sve sabere i oduzme, prvi LP grupe Drugi način, jedan je od nekoliko čudesnih prvenaca jugoslovenske scene. Ploča, čiji je “nerv” uhvaćen takvim manirom tada i možda nikada više.
Tokom godina, sreo sam mnogo onih koji se zaklinju u ovaj album, tako da ga je u svakom slučaju, uvek najbolje posmatrati kao celinu. Ipak, ako bi sa njega trebalo izdvojiti neku kompoziciju koja bi prionula uz ovu našu priču, svakako je to “Stari grad”. Ova kompozicija, za koju je tekst napisao Gojko Bjelac, dok je autor uvodne recitacije Boris Turina, pokazuje koliko je Ismet Kurtović bio više nego značajan član grupe Drugi način. Autor, gitarista, flautista, pevač, koji je svojim čudesnim vokalom, prosuo emocije kojih su mnogi, kako tada tako i sada, bili žedni. Posle je sve bilo drugačije. Pa ipak, pokazalo se da ovoj ploči, ovim pesmama, vreme ne može ama baš ništa. Kao da je sa njima ostala zaleđena jedna mladost i jedna nada. I kao da nam i danas slušajući “Star grad” nešto došapne – nije, ipak nije, sve bilo uzalud.
SMAK – “ŠUMADIJSKI BLUES”
(R. M. Točak, M. Glišić, Smak)
KRAGUJEVAČKI KULT
Kada se pojavio ovaj dupli singl, sa njega se najviše vrtela kompozicija “Satelit”, ali odmah je sasvim bilo jasno da lepoti pesme “Šumadijski blues” nema premca. Preteču ove kompozicije smo prvi put čuli na rođendanskoj proslavi emisije “Veče uz radio” davne 1974. godine, samo tada je nosila naziv “Blues od vina”. Mislim da je Boris tada improvizovao tekst na engleskom, ali publika je ostala zapanjena umećem momaka iz Kragujevca, a posebno gitariste sa čudnim nadimkom – Točak. Ali, bio je to tek početak. Nekoliko godina kasnije, Smak će pomenuti dupli singl promovisati u avionu JAT-a, ne letu Beograd – Njujork. Sa ovom pločom i ovom kompozicijom počinje zlatna era Kragujevčana u kojoj će se u jednom trenutku uzdići na mesto najvažnijeg jugoslovenskog benda, sa vrhunskim instrumentalistima sa jedne i sa gotovo potpunim nerazumevanjem šou biznisa, sa druge strane. Ali to je priča uz neku sasvim drugačiju temu. “Šumadijski blues” je biser kakvih nema previše u ex YU R’n’R. Put kojim je, ma koliko težak bio, i dalje valjalo ići.
Nastavlja se…
Goran Živanović
