Za većinu ljudi kraj godine znači planiranje kratkog odmora i doček Nove godine. Međutim, za dvojicu mladića iz Pančeva on je tek početak. Kako ih opisuju, ”mladi ljevoruki, disco rock n’ roll duo iz Pančeva”, poznatiji kao Buč Kesidi, objavio je novi album ”Euforija” te tako izazvao svojevrsno teen uzbuđenje na području Srbije, a i šire.
Povod je to za kratki razgovor sa Lukom Racićem (gitara i vokal) i Zoranom Zarubicom (bubanj, pad i vokal).
Nekada ste bili trio, sada ste duo. Koliko je potreban basista bendu i zašto ste se odlučili nastaviti kao duo?
Uvek svi počnu kao ortaci koji sviraju zajedno, nije bitno ko šta svira. To može da sticajem okolnosti bude dvoje ili deset ljudi, samo je bitno da se svi slažu i da svi žele da sviraju u tom bendu.
Alen je otišao iz benda jer više nije imao tu želju, a mi smo odlučili da nastavimo kao duo zato što nije imalo poentu da tražimo na silu nekoga ko će je imati, to je specifična stvar koja se uglavnom slučajno desi. A što se tiče zvuka to je prosto tehničko pitanje, jedan čovek može da snimi bas u studiju, drugi da ga svira na koncertima, može klavijaturista da svira bas linije levom rukom, može gitarista da pređe na bas, uvek postoji rešenje da to zvuči dobro.
Prije par godina ste objavili debitantski album ”Posesivno-ospulsivni hospul” koji sadrži puno više elemenata rock n’ rolla i šta vas je navelo na promjenu zvuka na albumu ”Euforija”?
Naše muzičko sazrevanje. Vremenom smo stekli mnogo bolju sliku kako želimo da zvuči naša muzika, kako može da se koristi muzika da prenese emociju, isprati priču. Naravno i odlazak Alena nas je motivisao da tražimo nova kreativna rešenja. Od Petra Pupuća i producenta Milana Bjelice dobili smo milion korisnih saveta i probali smo sve da ih primenimo, i tako smo došli do ovog albuma. Mislim da objektivno zvuči 100 puta bolje nego prethodni album i da smo dobro prikazali stvari koje se događaju noću dok juriš euforiju ili kada ona prođe.
Slušajući vaša dva albuma, primjetio sam da se držite dobro provjerene formule ljubavnih pjesama. Da li ste uvijek tako romantični ili ponekad dobijete želju napisati i neki socijalni tekst?
Mislim da je pop bend sam po sebi socijalni fenomen i ima socijalni uticaj, i kada piše ljubavne pesme. Mislim da otvoreno pričanje o seksu, drogi,o bilo čemu iskreno oslobađa ljude, tera ih da razmišljaju o životu, razumeju ga bolje, da bolje razumeju ljude oko sebe, mislim da je to najbolje što možemo da uradimo. Čekanje u redu, plate, politika su ružne, neinspirativne i svakodnevno ižvakane teme kojih sam siguran da je 100% naše publike već svesno. Ako bismo pevali o tome na silu dobili bismo samo banalne pesme koje dodatno frustriraju već dovoljno frustrirane ljude. Nudimo beg iz svakodnevice koji svakom povremeno treba da bi bio zdrav.
Ipak, još malo na tu temu. Danas, kada je trend odlazak mladih u inostranstvo, te svi socijalni problem, vi pjevate o uzvraćenim i neuzvraćenim ljubavima. Zašto Buč Kesidi ne ide u inostranstvo ili, bolje još, šta vas tjera da uspješno zanemarujete socijalne probleme i fokusirate se na ljubav i djevojke?
Mladi odlaze u inostranstvo zato što gube razloge da ostanu u svojoj zemlji, mi imamo želju da ostanemo uprkos svemu i voleli bi da svojim primerom motivišemo i druge. Ako odu neće moći da čuju bend Buč Kesidi uživo ili da nas vide na ulici ili da se smuvaju na našem koncertu. Mi ne možemo da podignemo ljudima plate ili da budemo Etički odbor Univerziteta, to nije naš posao, svako mora da odradi svoj deo posla. Kao što sam rekao, to što postoje socijalni problemi ne znači da treba da ih ima u našim pesmama. Šta bi iko dobio time?
Euforija dobro prolazi, trenutno ste najslušaniji na Deezeru u Srbiji. Klubovi i dvorane se rasprodaju. Vidio sam da ste Amerikanu (dvorana u Beogradu) za prvi datum rasprodali te da ste i drugi datum otvorili za sve one koji nisu stigli uzeti karte. Da li ste očekivali ovakav uspjeh vašeg drugog albuma ili ste se iznenadili rastućom popularnošću?
Jesmo prijatno iznenađeni. Sve se dešava brzo. Posvećeno smo radili na albumu i nastupima i ponosni smo na finalni proizvod, tako da se jesmo nadali ovakvom uspehu i za ovo smo radili, opet sve što se dešava je ludo i naglo i zabavno i pomalo neočekivano.
Za razliku od prvog albuma, na Euforiji mozemo čuti i Zorana u ulozi glavnog vokala. Kako je došlo do toga da Zoran pjeva i da li se Luka osjećao ‘ugroženo’ zbog toga?
Ovako mi se mnogo više dopada, mislim da je zanimljiviji nastup i bogatija muzika sada kada obojica pišemo i pevamo pesme jednako.
Dijelili ste binu sa mnogim regionalnim i svjetskim izvođačima, koje bi nastupe posebno izdvojili?
Bilo je zanimljivo kada je posle nas nastupao Vojko V na Arsenal Festu, shout-outovao nas je kada se popeo na binu, na kratko smo upoznali njega i njegovog DJ-a čiji smo fanovi i super su likovi. Upoznali smo i Dedu i Nojza iz Who See-ja u Zaječaru, oni su isto totalni carevi.
Kako na Vas djeluje sav ovaj uspjeh, s obzirom da je poznato da izvođači često postanu arogantni kada okuse uspjeh poput vašeg?
Nisam čuo za to da izvođači često postanu arogantni. Bowie, Freddie Mercury, The Beatles (ok, Lenon je verovatno posebna priča), Stonesi, The Clash, to su neki odnajuspešnijih muzičara ikada, a nisam siguran da za bilo koga od njih važi da su arogantni ili da su to postali kada im je krenulo. Ako nisi arogantan po prirodi mislim da ne možeš da odjednom postaneš takav zbog uspeha, i dalje si isti lik.
Planovi? Recimo, kada dolazite u Bosnu i Hercegovinu i gdje bi vas mogli slušati?
U Banja Luci smo 13. 12., planiramo da oko marta sledeće godine dođemo u Sarajevo i Mostar, i koji god grad još nađemo sa dobrim klubom za koncerte – ako imate želju da nas ugostite ili slušate u još nekom gradu javite nam se! Mi ćemo inače do kraja ove godine intenzivno nastupati i planiramo izdavanje albuma na CD-u, a početkom sledeće godine i na vinilu te još koncerata u regionu.
Razgovarao: Kenan Piljević
