Najnoviji, 13. studijski album ’’Flesh & Blood’’ Whitesnake su počeli predstavljati na istoimenoj turneji još prošle godine, a beogradska publika je u njegovoj prezentaciji mogla uživati nedugo nakon izlaska izdanja, koje se pojavilo 10. 5. ove godine.
Prethodni ’’The Purple Album“ (2015.) britanski hard rock bend je predstavio na koncertu u beogradskoj Hali sportova i zanimljivo je da su u skoro svakoj poseti Beogradu bili na različitim prostorima – od premijere na stadionu Tašmajdan 2006. godine, preko Arene, Kalemegdana i Hale Pionir do ponovnog ukazanja na Tašu, 27. 6. 2019.
Tašmajdan se pokazuje kao idealan za njih, bar što se atmosfere tiče, a ovaj nastup – sasvim slučajno uz 13. album – upotpunio je i pljusak, što za ovu lokaciju ima nekakve mitske okvire, jer su neki slavni koncerti upravo pod kišom ostali u trajnim uspomenama beogradske publike.
Ulogu da zagrije publiku dobio je Nikola Pejaković Kolja, koji je tačno u minut i sekund u 20,00 sati izašao na scenu i svojim rock blues hitovima sve nas dobrano uzdrmao. Simpatičan vanserijski umetnik, glumac, scenarista, reditelj i muzičar, u pola sata razigrane svirke obavio je svoj zadatak – podigao je temperaturu među gledaocima koji su već na njegovom nastupu gotovo ispunili stadion, kao da je on upravo glavna zvezda.
I opet precizno prema planu, tačno u 21 sat na scenu izlaze pevač David Coverdale i ekipa Whitesnake, te je grmljavina mogla da krene.
Žestoko odmah praše sa hitom ’’Bad Boys“ sa značajnog sedmog albuma ’’Whitesnake“ (1987) na kome se i nalaze ogromni hitovi kao esencija benda, a i njih će publika čuti na ovom koncertu. Neprolazna rokerska veličina, Coverdalel, od prvog koraka na pozornici nije skidao osmeh sa lica, širio je ruke u znak pozdrava i poštovanja prema rasprodatom Tašmajdanu sa 10 000 iskrenih ljubitelja pravih muzičkih vrednosti bez premca. Beskrajno raspoložen, sa izvanrednim glasovnim mogućnostima, nije se štedeo, samo je raspalio sa rokačinom ’’Slide It In“.
Ne dozvoljava ni sebi ni publici da se opusti, samo niže poznate pesme punom snagom – glasovno moćnu ’’Love Ain’t No Stranger“, pa rock standard ’’Slow & Easy“, a posle pozdrava na srpskom jeziku, ’’Dobro veče, Beograd, hvala!“, kreću i teme sa novog albuma, ’’Hey You… You Make Me Rock“, ’’Trouble Is Your Middle Name“ i nezaobilazni ’’Shut Up & Kiss Me“, kojeg znamo kao veoma atraktivan, provokativan, seksi i vruć spot.
Coverdale kao da ne ume da ostari, odbija da pokaže svoje godine, kao večni dečkić skakuće i peva kao da je na početku karijere i želi da se dokazuje što više i bolje.
Naravno, da ne može koncert da prođe bez kultne ’’Ain’t no Love in the Heart of the City“ na koju je publika burno reagovala, i tada kao da se istinski probudila do nezapamćenih visina – horski je pevala uz frontmena, koji ih je malo i puštao da sami uživaju. Možda neki ne znaju, ali numera jeste najpopularnija zahvaljujući ’’Beloj zmiji“, ali, nije njihova autorska, već izuzetna obrada. Original je snimio izvesni Bobby Bland 1974. na stihove Michael Price & Dan Walsh, a kasnije svoje verzije snimaju Paul Weller i Vaya Con Dios.
Kako se pevač maksimalno davao, došao je trenutak da svoj glas malo i odmori, pa sledi uživanje u gitarskim solažama dva apsolutna majstora iz benda – Reb Beach & Joel Hoekstra u svom gitarskom duelu prave posebnu magiju. Publika je bila istinski zadovoljna ovim činom, a onda sledi i uobičajeno briljantni solo na bubnjevima koju maestralno izvodi Tommy Aldridge. Nisu ovi performansi scenaristički osmišljeni samo da bi David odmarao glasne žice, svakako su spektakl sami za sebe i postoje i kao jedinstvena celina instrumentalnih uživanja.
Finiš koncerta turbulentno kreće sa rasplamsanim hitovima sa spomenutog albuma ’’Whitesnake“. Tada se bend ne zaustavlja sa nadahnutim i snažnim izvođenjem svih onih naslova koji su obeležili trijumfalni deo njihove karijere – večna i moćna rock balada ’’Is This Love“ i neprolazna ’’Give Me All Your Love“, gde se stadion tresao od uzbuđenja i uzburkanih emocija. Najjače adute ostavili su upravo za sam kraj, kao u mini seriji, i vrhunac večeri nastaje svakako sa ’’Here I Go Again“, beskrajno divnom rock himnom.
Već na toj pesmi neočekivano kreće da se menja vreme! Od sparine zbog koje se jedva disalo, sada duva vetar, ali pevač i bend kao da to ne primećuju.
’’Hoćete li još? Hoćete li malo buke? Hajde da vas čujem da pravite buku!“ – bio je glasan David i započeo ’’Still Of The Night“ – dosta spremno i uigrano, tek sa primetnim padom u glasu, barem u formi i kondiciji, ne toliko i oštrini. Pesma koju svi vole, pevaju uglas u duetu sa svojim favoritom, a onda … jezivi i nekontrolisani – pljusak i skoro potop!
Provala oblaka nadvila se nad Beogradom i stadion je ubrzo bio u stanju evakuacije! Ipak je trebalo da se skloni 10.000 posetilaca do najbližih nastrešnica, što nije nimalo lako, više sreće su imali oni na tribinama, nego ovi u parteru. David Coverdale je završio pesmu, ostavši sa svojim bendom da kisne na pozornici, da deli te udare poplave sa neba i sve podnosi uz osmeh.
Pokisla uporna publika ostala je i dalje u parteru i aplaudirala Davidu, koji je nakon nekoliko minuta, ipak, otišao sa bine. Bilo je nerealno dalje nastavljati koncert, pod hitno je morala da se zaštiti oprema na bini, jer je kiša ostala uporna, neumoljiva, naporna i dosadna.
Možda bi se Coverdale i vratio na bis, iako je, čini se, otpevao sve isplanirano, možda bi Beograd imao specijalan tretman, ali, zbog kiše, to nikada nećemo saznati.
U svakom slučaju, pružili su vanserijsku svirku, nema im se šta zameriti u tom pogledu, osim nešto slabijeg ozvučenja i dužine svirke.
Tekst: Ivan Makragić
Foto: Nemanja Đorđević, Ana Paunković
