Verovatno se malo ko danas seća ovog imena. Ipak, ako bih pomenuo grupu Drugi način i recimo pesmu “Carstvo samoće”, ili “Na mom dlanu”, možda bi se ponekom “upalila lampica”. Da, da… to je on, bubnjar one prve, najznačajnije postave grupe Drugi način.
Pre susreta sa Brankom Požgajcem, Turina je svoja interesovanja usmeravao u više pravaca. I u svima je bio uspešan.
Student hemije i odličan stonoteniser. Pripadnik one generacije koja je ostavila neuporediv trag, kako u jugoslovenskim, tako i u svetskim razmerama, kada je ovaj sport u pitanju. A puteve uspeha krčio je rame uz rame sa legendarnim Dragutinom Šurbekom, Ratimirom Rotom, Zlatkom Čordašem, Antonom Stipančićem. Nekoliko godina, njih petorica bili su najbolji juniori u ondašnjoj državi. Zanimljivo je da tada i nije bilo profesionalnih trenera, pa su oni u najvećoj mogućoj meri bili upućeni upravo jedan na drugog, iz čega se na kraju i izrodio takav kvalitet.
Turina je trenirao sa Šurbekom, bili su sparing partneri. Posle je Šurbek postao najbolji spiner na svetu, a Turina najbolji “lovac” i odbrambeni igrač ondašnje Jugoslavije. Logika stvari ovde je potpuno jasna. Po rang listi, pravljenoj davne 1976. godine, Boris Turina bio je najbolji stonoteniserski omladninac u tadašnjoj državi.
U isto vreme, još od šezdesetih godina, Turko je opčinjen ondašnjom popularnom muzikom i muzičarima.
Neke davne ’64. krenuo je da se “mota” oko Crvenih koralja koji su u to vreme bili neprikosnoveni muzički autoriteti. Počeo je kao njihov tehničar, bavio se kablovima, pojačalima… Malo kasnije otkrio je da ima dara za pisanje tekstova. Pa je 1967. napisao tekst za njihov veliki hit onog vremena – “Kad bih bio drvosječa”, što je ustvari bio njegov prepev Bobby Darinove “If I Were A Carpenter”. (Ovu kompoziciju napisao je kantautor Tim Hardin, a pored Darina u svoj reportoar su je uvrstili i mnogi drugi poznati izvođači).
Potom je takođe napisao tekst za njihovu kompoziciju “Bez djevojke” i još nekoliko drugih, a negde 1968. godine, kada je bubnjar Cvenih koralja morao u vojsku, Turini se iznenada ukazuje šansa da uskoči na njegovo mesto. Nije mnogo znao o bubnjevima, ali ostali su ga hrabrili da ipak pokuša, jer su smatrali da je izuzetno talentovan.
No bez obzira na sve, Turina i dalje nije odustajao od fakulteta, tenisa i pisanja tekstova. Nekako je uspevao sve to da uskladi sve do leta 1974. godine. U to vreme već je bio član grupe Zlatni akordi, ali je postavi sličnog imena – Novi akordi – zatrebao bubnjar za letnju tezgu u odmaralištu Grič, Trpanj, s obzirom da ih je Adonis Dokuzović tada napustio. Pomislio je – zašto da ne? Muzika, more, devojke i sve ostalo što ide uz to. A nešto će se sigurno i zaraditi.
Na jesen se svakako vraća svom starom jatu. Međutim, baš tog leta grupa Novi akordi prerasta u Drugi način, a sam Turina bio je prosto oduševljen Požgajčevim idejama i muzičkim gledištima. To je bilo to! I tada je prvi put odlučio da fakultet i svoju uspešnu sportsku karijeru ostavi po strani. Prvi put ga je ideja o jednoj grupi u potpunosti prigrabila i osvojila.
Ime su potražili u Lorkinoj pesmi “Na drugi način”, putem koje shvataju da je prvenstveno važno otkriti samog sebe, biti sposoban komunicirati na tom nekom ličnom, unutrašnjem nivou, a tek nakon toga ići dalje. Dakle takvo opštenje, ta komunikacija, bila je osnovna ideja grupe i putem svoje muzike pokušali su je predstaviti tadašnjim generacijama.
Razmišljajući dalje, grupa se fokusira na problem samoće, otuđenja, kako pojedinca od pojedinaca, tako i čoveka od sebe samog. U tom smislu ubrzo su shvatili koliko će im tekstovi biti značajni, jer je osnovna poruka njihove prve ploče bila, da ako ipak nekada susretnete samoću, pokušate probati da je sagledate na jedan drugi način. Grupa je putem svoje muzike i tekstova htela komunicirati sa brojnim nepoznatim “prijateljima”, i uz dosta poteškoća u tome i uspela.
Udeo Borisa Turine u svemu tome, iako danas gotovo savim marginalizovan, od velikog je značaja. Koautor je teksta “Stari grad”, a napisao je i tekstove sada već legendarnih kompozicija – “Carstvo samoće” i “Na mom dlanu”, sa njihovog prvog albuma.
No to svakako nije sve. Njegovo ime kao autora tekstova možete naći i ispod kompozicija koje je grupa tih godina objavljivala na singlovima: “Dugi put”/Izgubljena žena (PGP RTB 1975.), potom za njihov drugi singl takđe objavljenom za RTB 1976. godine, napisao je tekst za kompoziciju “Jugoslavija” i konačno, autor je oba teksta za njihov treći singl sa komozicijama, “Prodje ovaj dan/ “Zadnji put” (Jugoton, 1978.).
Nakon te ploče Boris Turina definitivno napušta grupu Drugi način, ali se i sasvim povlači iz muzike.
…
U godinama koje će uslediti malo šta se o njemu čulo. Sa pojavom društvenih mreža, uspeo sam da stupim sa njim u kontakt, ali nije bio previše raspoložen da govori o prošlim vremenima i grupi Drugi način. Ipak, iz tih škrtih komentara, u njegovom glasu moglo se naslutiti ogorčenje. Uostalom, kao i toliko puta kada su međuljudski odnosi u svetu r’n’r u pitanju.
Goran Živanović
