Britanski čarobnjak za klavirom već je jednom fascinirao ovdašnju publiku, na Exitu 2015, a sada je na turneji ‘’Jubille Road” svirao u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Skoplju i na svakom koncertu, očekivano, publiku bacao u ekstazu. Naš saradnik zabilježio je užarenu noć u beogradskoj Hali sportova, 12. 2.
Odmah da bude jasno: ovaj muzički izveštaj nikako ne može dočarati svetsko čudo koje se desilo ove noći u Beogradu. Bilo kakvi opisi, metafore, lepota izražavanja ne može biti zamena za neviđenu čaroliju i čudesni san na javi koji je omađijao sve prisutne!
Polusatni uvod u koncert priredio je Tom Speight, novo muzičko ime iz Londona i publika je uživala u njegovim šarmantnim pesmama koje vuku na country pop, ali svi su čekali glavni trenutak, posebno
ženska populacija, koja je vrištala čim je ugledala Odella na sceni, a on se samo nasmešio, mahnuo toj gužvi koju vidi ispred sebe, i nonšalantno seo za klavir. U tom trenutku nimalo nije ličio na muzičku senzaciju nove generacije, vanserijski talentovanog i višestruko nagrađivanog kantautora, već više na skromnog, dobrog momka iz komšiluka koji je, eto, svratio malo na sopstveni koncert, tek da sedne za piano u nekom klubu i malo svira.
Bez reči, samo je utonuo u magiju klavira i započeo nežno muzičko putovanje, uz “Jubille Road” sa istoimenog albuma (2018), nadahnuto, lirično, dirljivo, a publika već u delirijumu.
Tom i u nastavku briljantno peva i svira magičnim prstima na klaviru, da bi, odjednom, ustao naglo sa stolice i odgurnuo je daleko od sebe. Nema tu ničeg nasilnog, jednostavno kao da mu je ona smetala, a taj gest će ponavljati još nekoliko puta tokom koncerta.
Nakon kratkog, šarmantnog obraćanja publici s nekoliko naučenih srpskih reči, Tom dalje nije pričao, samo je pevao izvanredne numere poput “Magnetised” i “Can’t Pretend”, i klavir mu nije davao mira, već je ustajao i dolazio do publike, puštao da ona peva, a onda na snažnoj i emotivnoj “Grow Old With Me” počinje da se dešava dosta toga neočekivanog – Tom se penje na klavir, skače po njemu, baca stolicu daleko od sebe, uživa u kolegama koji praše na bubnjevima ili gitarama, mlatara rukama po vazduhu simulirajući palice bubnjeva. Prepun energije, uživanja u muzici koju stvara, divno se provodio.
I onda, sledi nova fantazija, kad počinje predivna pesma “Hold Me”, u početku smireno, sa Tomom za klavirom, ali ubrzo on opet baca stolicu, ustaje, uzima mikrofon, prilazi ponovo užarenoj masi pred binom, silazi u parter, odlazi na tribine, rukuje se sa oduševljenom publikom, pritom sve vreme peva “Hold Me”, i zove ostale da pevaju, pa jedna devojka iz publike nakratko preuzima mikrofon, Odell onda nastavlja dalje po dvorani, priređujući fanovima retko prisne trenutke, na koje publika i nije baš navikla na koncertima velikih svetskih zvezda.
Nakon završnice koncerta sa “Son of an Only Child” i “Concrete”, publika je dobila očekivani bis i čuvenu “Somehow”, koja još jednom ošamuti i zavede publiku, da bi seo za klavir i već sa prvim taktovima napravio tektonski poremećaj u Hali sportova sa neprolaznim hitom “Another Love” izveden uz gromoglasni hor iz publike.
Dva sata koncerta mnogima je bio san na javi, a Tom Odell je obećao da će se opet vraćati i ponavljati taj san još mnogima.
Deo tih snova kamerom je zabeležio Goran Sivački.
Tekst: Ivan Makragić
