Datum izdanja: 01.02.2019.
Izdavač: Croatia Records
Žanr: funk, fusion jazz, jazz
Naša ocjena: 5
Kada sam čuo da Tihomir Pop Asanović snima album, pomislio sam: o Bože, šta mu to treba! Moje pitanje utemeljeno je na činjenici da je Pop bio odsutan sa scene oko četiri decenije. Posveto se profitabilnijem poslu – bavio trgovinom, ako se ne varam mermerom. Uzalud sam pokušavao da se setim makar jednog rokera s jugosvovenske, a i svetske rok scene koji se posle višedecenijske apstinencije odlučio na riskantan potez vraćanja ”prvoj ljubavi”, i to u vreme kada je rok u svetu, posebno na ex YU prostorima, dve decenije u ilegali. Klasičan rok postao je, na čitavom Balkanu, alternativni rok, oslonjen na internet, pre svega na youtube, i, izuzev Croatie Records, male nezavisne izdavače.
I stiže album, prozaičnog naziva ”Povratak prvoj ljubavi” (Croatia Records, 2019).
Već nedelju dana ga slušam ne odlučujući se da napišem prikaz, pre svega da ne reagujem ishitreno i navijački, čime bih devalvirao kvalitet albuma i ostvarene lične skromne rezultate na ovom polju.
Prvo što sam zapazio je izvanredna svirka, koja se dala očekivati od svih aktera na albumu, osim od Popa, iz već navedenih razloga. Pop je u istoj sviračkoj formi koju je demonstrirao tamo davnih sedamdesetih, a na kojoj mogu da mu pozavide sve kolege za crno-belim dirkama. Ako ovome dodam činjenicu da decenijama u kući nije imao ni instrument, koji mu je pred koncert grupe Time u Novom Sadu (kod Firčija) poklonio(!) moj sugrađanin, multiinstrumentalista Nenad Čanak (gost u dve kompozicije na albumu), početno iznenađenje prerasta u nevericu.
Otvorivši buklet usledilo je drugo iznenađenje: svih deset kompozicija, (uključujući rimejk nezaboravne ”Domovino moja”) potpisao je Pop! Ono što mi se dopalo su okviri u kojima se kretao pišući kompozicije. Nije se upuštao u nikakve eksperimente, izbegavajući tako zamku da se uključi u savremene tokove, već je inspiraciju tražio u vodama u kojima pliva kao riba u moru: fank, etno, džez, latino i bossa nova, a da bi pokazao da je ”u trendu”, u kompoziciji Famme fatale (na drugom CD-u Days Of Daze) poigrao se sa hip hopom.
Sledeće iznenađenje u prvom bukletu, za mene podjednako veliko kao Popovo instrumentalno umeće, je autor (u dve kompozicije koautor) sedam tekstova: moj kolega i prijatelj Zlatko Gall. Zaslužuje velike pohvale za debitantske radove, posebno zbog činjenice da je sve tekstove pisao na muziku, odnosno na veoma komplikovane i zahtevne vokalne deonice, što je neuporedivo teže od obrunutog postupka. (Kada preslušate album, biće vam jasnije o čemu govorim.) U nepretencioznim i neopterećujućim tekstovima obrađuje tri teme: neizbežnu ljubav, optimizam i sreću, sve ono što nam nedostaje na ovim prostorima. Nadam seda je ovo samo Zlatkov uspešan početak na ovom polju.
Pevačica Sabrina Hebiri posebna je priča. Iskreno, prvi put sam je čuo na ovom albumu, koji bi sigurno bio veoma dobar instrumentalni komad, ali je s njom ovo je odlično delo. Iznad svih očekivanja. Kada sam preslušao album, upitao sam se: da je nije našao, ko bi uspeo ovo da otpeva? Možda Zdenka Kovačiček? Jedva čekam da je čujem uživo, naravno sa ovim materijalom.
Imena gostiju više govore o Popu nego o njima samima. Ko ne bi poželeo na svom albumu: Vedrana Božića, Primoža Grašića, Janija Modera, Dragog Jelića, Vlatka Stefanovskog, Točka, Dejvida Morgana, Davora Črnogoja, Karolinu Gočevu, Janeza Bončinu, Akija Rahimovskog…? Zapravo, pitanje treba preformulisati: ko može da okupi takvu ekipu? Kada se pomenutim imenima dodaju: Dado Topić, Mario Mavrin, Čarli Novak, Ratko Divjak, Ozren Depolo, Ladislav Fidry, Jernej Podboj, Marjan Malikovič, Braco Doblekar, Dušan Veble, Pero Ugrin, Jadran Ogrin, Boris Šinigoj, Peco Petej, Miljeno Prohaska, Zdenka Kovačiček, Josipa Lisac i drugi s kojima je sarađivao, dobijate spisak koji za ostale može da bude samo lepi neostvarivi san.
Ne mogu a da ne pomenem i tri legendarna albuma jugoslovenske rok scene – prvenac grupe Time, Josipin Dnevnik jedne ljubavi i Modra rijeka grupe Indexi – čijim je kvalitetima veliki doprinos dao upravo Pop.
Ambicija kao pojam uglavnom vezana je za mlađe ljude, ali potkrade se i po koji samouvereni veteran. Neumnjivo je da su Popove ambicije veće od lokalnog, nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, što je potvrdio drugim diskom na kom su iste kompozicije otpevane na engleskom. Mada do danas niko s naših prostora nije uspeo da zaintrigira zapadne izdavače i publiku, pozdravljam pokušaj jer su svi preduslovi za uspeh tu.
Ovaj album preporučujem pre svega starijim generacijama za pravi užitak i sećanje na dane kada su se muzikom bavili muzičari, kada smo se od mediokriteta razlikovali na osnovu toga kakvu smo muziku slušali, ali i mlađim generacjama muzičara (i ne samo njima), kao domaći zadatak – da čuju razliku između muzičara i onih koji se služe instrumentima.
Disk 1: Femme Fatale, Male stvari, Gledaš u mene, Domovino moja, Uvijek se možeš dić’, Kao Lucy, Ludo momče Makedonče, Poruka, Ekspres Novi Sad, Noć u klubu / Disk 2: Days of Daze, Little Things, My First and Last, To Mother Earth, Shooting For the Stars, Skywalk, Crazy Macedonian Boy, Message, Express Novi Sad, Night At the Club
Bogomir Mijatović
