Goran Živanović iz Požege, jedan od najpoznatijih rock novinara i diskofila-kolekcionara u Srbiji, autor knjige ”Gramofonske priče” (2010.), ispisuje nove zanimljive priče iz vremena naše zajedničke muzičke nostalgije.
SLIKA JEDNOG DRUGAČIJEG SVETA
U mnogima od nas drema poneki talenat. Samo, ne umemo baš svi sa talentima. Dok neko svoj neguje, hrani, gura nezaustavljivo napred, ima i onih drugih. Onih, koji su svoje neverovatne nadarenosti proćerdali budzašto.
Susretao sam takve ljude. Uvek bih upamtio njihove oči. Šta se sve ne vidi u njima. I neka nadmoć i nezainteresovanost i žar i otupelost… I neka posebna, neshvatljiva tuga. Eh…
Ponekad nisam mogao da zaspim kada bih ugledao takve oči. Bezbroj pitanja bez odgovora bi se rojilo u mojoj glavi. Zašto? Kako? Kažu da pored talenta uvek treba imati i malo sreće. Ja sam tu “sreću” uvek doživljavao nekako drugačije. Kao nekakvo “gorivo” koje treba da rasplamsa talenat. Da ga razgori i da ta vatra postane večna. Neugasiva.
Sredinom šezdesetih godina, jedan srednjoškolac iz Smedereva je tražio svoj put. U muzičkoj školi učio je klasičnu muziku. U srcu mu je bilo nešto drugo. Umesto klavira, otac mu je po njegovoj želji kupio harmoniku. I tako su uz pomoć tog “portabl klavira”, nastale njegove prve kompozicije koje će ostati upamćene do današnjih dana. Pa i mnogo više od toga. Gotovo kao neki manifest čitave ex YU akustičarske scene.
Kako je to pošlo za rukom jednom šesnaestogodišnjaku?
Odgovor bi se možda mogao pronaći u činjenici da je njegov neosporni talenat dobio dodatno “gorivo”. Gorivo od hiljadu oktana. Naziv mu je “The Beatles”!
Tako je Ljuba Ninković stvorio bisere znane kao “Tema classica” i “Kao vreme ispred nas”. Pesme kojima se uvek vraćam.
Malo kasnije jedan drugi kompozitor, Vojkan Borisavljević, imao je zadatak da odabere mlade pevače za nastup u GONG klubu. Sve se dešavalo u beogradskom Domu omladine. S obzirom na delikatnost zadatka, Borisavljević poziva Kornelija Kovača da mu pomogne. Kornelije je tih dana krčio put i sebi i svojoj novoj grupi. Na tom putu nije štedeo nikog. Ni sebe, a ni druge. Talentovan, ali iznad svega radan i vredan, shvatio je da postoje mnogi načini za promociju njegove ekipe. Polako se uklapao u beogradsko društvo.
I tako je na jednoj žurci na Dedinju upoznao divnu osobu. Manekenku Miru Pešić, koja je radila kod tadašnjeg maga jugoslovenske mode, Aleksandra Joksimovića, sa kojim je Korni grupa imala saradnju. Nedugo zatim, Beogradom se proširila vest. Na ibarskoj magistrali dogodila se teška saobraćajna nesreća. Poginula je jedna devojka. Njeno ime je bilo – Mira Pešić.
Bilo je to užasno saznanje za Kornelija. No, da se vratimo našoj priči. Uglavnom su Vojkan i Kornelije u Domu omladine slušali imitiranja Meri Hopkins ili Toma Džonsa. Sve do rednog broja 7. A tada je jedan pomalo stidljivi momak, prateći se na gitari, zapevao: “Tražim jedan novi svet, Stvarnost mojih želja svih, Gde da nađem njegov trag i put…”
Kornelije je bio i začuđen i oduševljen. Očigledno, ovaj momak nije pevao pesme nekih drugih autora. Ni Toma Džonsa, ni bilo koga drugog. Pevao je svoje. To je bilo to. I za GONG smotru, ali i mnogo više.
Nakon nastupa prišao mu je, čestitao i upitao da li bi dozvolio da se ova pesma nađe na repertoaru Korni grupe. Ljuba je to smatrao velikom čašću. Te 1970. godine, Korni grupa se pripremala za snimanje svog četvrtog singla. Jednom prilikom, idući ka kancelarijama “Centrotekstila”, u kojima je radio Aleksandar Joksimović, Kovač je u hodniku ugledao fotografiju. Bila je to ona. Mira. Izgledalo je kao da mu govori nešto.
U magnovenju, pritisnut emocijama, prisetio se pesme mladog autora. Ubrzo je nazvao Ljubu i podsetio ga na dogovor, uz jednu molbu. Da promeni tekst. Želeo je da napiše reči koje će posvetiti njoj. Miri.
Ljuba se dvoumio, ali je ipak pristao. “Ponekad kraj nekih slika, zastanem jer vidim nju stojim tako, stojim sam i pričam s’ njom…”
A u Korni grupi je već bio Dado Topić. Neponovljivo.
Par godina kasnije, Ljuba postaje član izuzetne grupe S vremena na vreme. Na njihovom petom singlu iz 1974. godine, naći će se kompozicija originalnog teksta i naslova – “Kao vreme ispred nas”.
Može li se jos jednom reći – neponovljivo? Može. I te kako. Mnogo godina kasnije Ljuba mi je pričao da je zahvaljujući toj kompoziciji, iako veoma mlad, roditeljima svečano rekao – od sada sam sebe izdržavam. Naime, pesma se našla na B strani singla “Trla baba lan” koji je prodat u velikom tiražu, kako u bivšoj Jugoslaviji tako i u nekim evropskim zemljama. Tantijemi su pristizali. A na omotu singla Korni grupe, na kojem je kompozicija “Slika”, u samom donjem levom uglu, nalazi se fotografija Mire Pešić. I Kornelija. Povezuje ih duga, a između njih su oblaci.
