Godina izdanja: maj, 2020.
Izdavač: Multimedia Music
Žanr: akustični rock
Naša ocjena: 5
Pjesme: Daljine, Dok ti kosa vijori na vetru, Dobro jutro dobar dan, Elegija, Ko?, Beše noć, 1964. Zaboravi ovaj dan
Jednom davno postojala je generacija koja je tragala za suncem, generacija ljudi opčinjenih muzikom, koji su vazda tragali za onim svojim, unutrašnjim “Ja”, pokušavajući da ga sagledaju sa svih strana, ne plašeći se istine, ma kakva ona bila.
Nekako su mi ovo bile prvi misli dok sam preslušavao novi, drugi po redu, solo album Ljube Ninkovića, “Retromet”.
O Ljubi kao autoru i izvođaču, nema potrebe trošiti previše reči. Oni koji su odrastali uz muziku grupe S vremena na vreme ili grupe Tunel znaju dobro o kome je reč. Onim drugim, koji su dozvolili da sve to prođe mimo njih, danas je donekle i suvišno o tome govoriti.
Ponekad je najbolje ako neke stvari sami otkrijete, tragajući za onim tananim u sebi, izmeštajući granice. Ninković to radi još od rane mladosti. I to jako dobro. Zato mi, koji smo tragali za istinom, kakvu su nudili The Beatles, The Byrds ili Crosby Stills & Nash, pa i u odsjaju onih elegičnih balada, koje je tako majstorski stvarao jedan Greg Lake recimo, nemamo nikakvih dilema šta možemo da očekujemo, kada jedan ovakav album kao Ninkovićev uzmemo u ruke.
Sve te te istine koje spominjem, sasvim očekivano za nas iz starije generacije, nalaze se upravo tu.
“Retromet” je album koji govori o ljubavi. Onoj romantičarskoj ljubavi koja je danas valjda već pomalo demode. No, muzički izraz koji nam nudi autor nije takav. U odnosu na Ninkovićev prethodni album “Hodač”, ovaj novi je aranžerski i produkciono doteraniji, ispoliraniji, ali tek u onoj meri koliko je dovoljno da takvi zahvati ne potope suštinu.
A suština je muzika. Zato je “Retromet” prepun muzike u njenom najčistijem izdanju. Da tako bude, pobrinuo se ne samo autor, nego i brojna muzička ekipa. Pored Ninkovića, koji je autor svih osam kompozicija, tekstova i aranžmana, te je pored glavnih i pratećih vokala, gitara, klavijatura i programiranja, obavio i produkciju, u snimanju su učestovali Bojan Brdarić (vokal, prateći vokal), Nebojša Brdarić (flauta, prateći vokali, block flauta), Slobodan Boda Ninković (prateći vokali), Čeda Macura (bubnjevi), Bata Božanić (bas gitara), Pera Miladinović Pera Joe (usna harmonika), Mihajlo Ristić (električna gitara), Marija Tunić (violina) i Mladen Arsenović (violončelo).
Uvek sam tvrdio da velike grupe čine isključivo veliki autori.
Ako pogledamo unazad, pa sve do današnjih dana, kroz istoriju onih bendova u kojima je bio član, jasno je sasvim da je Ljuba Ninković svojim stvaralaštvom pokazao da je autor dostojan svakog poštovanja. On možda jeste izabrao put koji ne daje brze rezultate ni slavu, ali zato ćete u svakoj njegovoj noti, u svakom njegovom stihu, pronaći beskrajnu toplinu koja može biti ogledalo samo onih najtananijih duša.
Za takav pristup, ne postoji formula, to se ni u jednoj školi ne da naučiti. Tajna je upravo i samo, u količini ljubavi koju ste sposobni upiti, a potom kroz svoje stvaralaštvo emitovati, do takvih sebi sličnih, srodnih duša.
Recenzirao: Goran Živanović
