Originalno zamišljena manifestacija “Dani Darka Rundeka u Beogradu” sinoć je imala veoma uspešno svoje prvo poglavlje od planiranih pet, u Domu omladine, koji je bio premali za toliku reku obožavaoca lika i dela ovog muzičara.
Rundek je specifična umetnička figura, jedini je u svetu domaće muzike sa diplomom pozorišnog reditelja, i taj talent se može osetiti na njegovim koncertima, kada se zaista potrudi da to izgeda prvoklasno. A tako je bilo sinoć. Nije ovo samo koncert, nije samo svirka puna uspomena i nostalgije, ovo je i scenski užitak, da se dobije kompletna slika umetnosti na pozornici.
Rundek i ekipa izlaze nonšalantno na scenu, vidno raspoloženi i spremni za opasnu svirku. Bez preterane komunikacije, Rundek je zadovoljno bacio pogled na prepunu salu u kojoj nije moglo da se diše od stiskanja tela, i lagano krenuo sa pesmom “Ista slika”, iz perioda dok je imao svoj Cargo orkestar, neobična kompozicija koja spaja više žanrova u jedan, i u originalu je razvučena, a uživo je Rundek još produžava, temeljno uposli ceo bend da se posvete svakoj deonici.
Tako je bilo i do kraja koncerta – kao da svaku kompoziciju Rundek pred publikom ponovo stvara, i pretvara ih u sveža (remek) dela, kao vajar koji nikada nije zadovoljan svojim figurama koje je isklesao i stalno im se vraća.
Posle “Tamnog jorgovana”, sledi pravi urnebes sa Haustor biserom – “Ena” – i cela uzavrela sala veoma brzo je dostigla tačku usijanja. Rundek smišljeno pravi set listu gde će u jednom nizu oduševiti sve prisutne i mešati hitove Haustora sa svojim autorskim delima, te sledi euforija svih na hitu “Ruke”, pesma koja uspeva iznova da očara. Sledi “Uzalud pitaš”, pa usporena ‘’Senor’’, a senzibilni poeta kao da i dalje pažljivo osluškuje puls publike, pa nastavlja sa onim što vole i žele, te ih obraduje sa “Bi mogo da mogu”, izvanrednom kompozicijom u svakom pogledu, koja uvek zavodi i omađija na poseban način.
Novu histeriju izazivaju “Sejmeni”, veliki odjek ima sjajna i kultna “Ay Caramela”, svi su pali u vrstu transa, iz razloga što ju je Rundek izuzetno dočarao, a onda počinje veliko finale, “Šejn”, pa “Apokalipso”, koji svaki put oduva publiku, ali nažalost, nismo čuli “Ula la la” ili “Devojke u letnjim haljinama volim”.
Na bis Rundek izvodi produžene verzije sve samih dragulja – “Ljubav se ne trži” i za sam kraj “Šal od svile” – briljantnu baladu, koja uvek ostavlja traga na publiku.
Ovaj prvi dan „the best of“, ono je što većina publike smatra najvećim hitovima, od Haustora i iz solo karijere Darka Rundeka. Skoro puna dva sata koji su tako proleteli, a stiče se utisak kao da se ekipa tek zagreva.
Užitak je bio gledati kojom lakoćom Rundek osvaja publiku u Beogradu. Ipak, puno manji užitak bio je, ipak, prepuni prostor, u kojem se nije moglo kretati ni disati, komfornije za sve je bilo da se koncert održao u velikoj sali Doma omladine, ili možda u nekom drugom većem prostoru, Beograd ih barem ima sasvim dovoljno.
Tekst: Ivan Makragić
Fotogalerija: Zoran Lazarević Laki
