Ja se izvinjavam, ali jednostavno mora ovakav bombastičan naslov. Jer, ovo jeste veličanstven film, koji govori o jednom nesvakidašnjem čoveku i fascinirajućoj energiji, ali je ovo i “muzički” film koji pre svega govori o stihovima koje su stvarali članovu grupe “Queen” i njihov “frontman” Freddie Mercury, a kao takav morao je biti distribuiran s titlovanim stihovima jedne od “najkultnih” rokenrol grupa 20. veka!
Možda ovo i neće svima zasmetati, ali Freddie i ostali su, pre svega – pesnici, i svaki delić njihovog stvaralaštva zaslužuje da bude pedantno obrađen, kako bi postao “dostupniji” svim onim koji žele što bliže da uživaju u bendovskoj poeziji. Netitlovane pesme odaju utisak “otaljavanja posla”, a ne istinskog verovanja da ovaj film može nešto da promeni. A, može…
Ne znam da li se ovo o “netitlovanosti” odnosi i na distribuciju filma u Hrvatskoj, ali u Srbiji, nažalost, tako stvari stoje…
Reditelj Bryan Singer po prvi put u životu predstavlja se s jednim biografskim filmom, što je potpuno fenomenološki zanimljivo, jer je dosad nam uglavnom bio poznat po “akcionijim” ostvarenjima. I, vidi se ovde taj “šmek posebnosti”, kojima su se odlikovala i njegova prethodna ostvarenja, od serijala X-Men do Valkyrie. Neke scene zaista deluju impresivno snimljene, a kada se tome doda i vanvremenski Rami Malek u glavnoj ulozi mističnog rokera (koji se po mojim kriterijumima nameće kao favorit za Oscara), ovaj film je svakako za VELIKI NEZABORAV, tamo gde po vokaciji spadaju ”The Doors” ili čak i ”Tommy”.
Priča o tome kako se postaje legenda, o tome kako je sin indijskih izbeglica, čudno-isturenih prednjih zuba, koji je od straight mačo-mena postao “raskalašni gay”, a, u stvari je samo tragao za ljubavlju bližnjih, postao legenda… Priča i o tome šta zaista znači često zaboravljena reč “prijateljstvo”…
Da ne dužim, ovo je film koji nagoni na uživanje, pre svega oni koji su odrastali,u vremenu kada je Queen svirao ili su kasnije postali poklonici njihove muzike. Završni minuti filma, kada se prikazuje nastup benda na čuvenom Live Aid koncertu 13.7.1985. godine, kada je ovaj svet možda i poslednji put pokazao svoju plemenitost i želju da zakorači u neku bolju budućnost, predstavljaju možda i zaveštanje čestitosti koju je pružala istinska rokenrol nevinost omeđena u njenim pravim superstarovima. Komercijalizacija po svaku cenu došla je kasnije i potpuno pojela stvar. Možda Bryan i Remi malo prodrmaju naše zaparložene svesti, ma gde da se nalazimo…
… baš zato je i bilo bitno da se sve titluje!
Izvor: Titlovi.com (IgaBiva)
