Piše: Duško Mimica
Veče se ubilo za malu kućnu mezicu uz čašu dobra vina.
Pravac frižider, trljam zadovoljno ruke.
Otvorim, upali se ona majušna lampica, oprezno ispitujem sadržaj, valja nešta kvaliteno prezalogajiti.
Na prvi pogled, onako čisto, sve uredno složeno, biće nam lakše uraditi omanju inventuru, narezat suhovine, kiselih paprika, kuhanih jaja i ostale zdrave nam hrane. Krenimo redom.
Mlijeko 1%, no thank you, uljudno se ispričam, mlijeko nisam okusio od pelena, laktozna netolerancija (de facto jedino stanje moga organizma sa kojime sam jako sretan).
Posuda sa lešo tikvicama, hm… jeo za ručak.
Nešta upakovano, podugačko, čvrsto… celer… jašta je.
U vratima lijepo dizajnirana vrećica, namah mi sumnjivo, ustuknem korak, Chia sjemenke, nepoznato, sumnjivo, egozotično, ne dirati, nisam navukao rukavice.
Skužim još ljepše pakovanje, Hemp hearts, odakle nam konoplja u hladnjaku, drogira se… pa da, sad znam zašto punjene paprika filuje… jagodama, psihodelija iz frižidera.
Nešta tanko zel-zeleno u rolnama, znao sam, alge i to japanske. Vazda mi bilo zastrašujuće kad plivam i travurina mi dodirne noge, znao sam da urlikem kao da me morski pas napada, sada još da ih jedem, hvala.
Pregradak za salame, suho meso, sireve, eh snilo se, nešta mladoga sira, 2 komadića dimljene ćureće salame i veliko upozorenje, naljepnica: Nemoj slučajno da bi išao do prodavnice. Šta ću, napišem: Može l’ se odletit za nabavit makar 10 deka sudžuke, vita jela, zelen…
Evo tegle ajvara, kurke, nekakav sos. Otvorim. Neobičan miris me baci na leđa. Sad kad otvaraš frizider treba ti šljem.
Rekoh da pročitam… nijedan satojak mi nije poznat, ni dan danas mi nije jasno kako su uspjeli sve njih strance od spize, skupiti u jednoj staklenki, onako multikulturalno.
Mala, mala bočica sa pipetom, auuuuu otrov (pitala me je neki dan kol’ko mi je životno osiguranje, kao fol treba ga obnovit, valja spavat sa jednim okom otvorenim), nije, nema one mrtvačke glave, pitam se šta će joj kapi za uši tu pohranjene. Uzmem oprezno, kad ono Oregano oil. U šta li i kome li to stavlja. Vidim ja votka mi u zadnje vrijeme nešta na Mediteran baca.
Malo veća boca, mješavina vitamin D3 sa Omega uljima, nisam joj nikad rekao da sam to nosio na Karibe za mazanje po tijelu, jebeš holesterol i krvnu sliku, nek je koža mehka i zdrava, a i lakše je tako koristiti vengo piti u jutro naštesrce, pride onako dobro mahmuran.
Vidim slaba vajda idemo na plan B.
Navučem ratnu opremu, otvorim zamrzivač, sve isto kao i dolje… samo zamrznuto.
Nekakva me lagana drhtavica uhvati, stomak krči, graške znoja izbijaju…
Upali mi se lampica ka’ i ona iz frižidera.
Uzmem one rolne algi, posložim dvije uzduž, jednu porijeko, nabacim Hemp Hearts i Chia sjemenke, smotam i zapalim, eto ti sada organik, zdrav joint.
Sjano iskustvo, trčao sam gol po dvorištu, tako oslobođen, tako samouvjeren.
Sutra primijetim, drago joj, vidjela da nedostaje tog sjemenja i algi, sretna sto sam počeo sa zdravom dijetom. Samo da je susjeda, inače od komšije žena, ne priupita što li sam juče gologuz okolo trčkarao.
Stajte mi dobro i uspravno.
