Ekskluzivna recenzija prvog solističkog albuma u 50-godišnjoj i vrlo plodnoj karijeri rock veterana Ljube Ninkovića! Album, koji će se pod nazivom ”Hodač” pojaviti tek krajem mjeseca, preslušao je i recenzirao Goran Živanović, rock novinar iz Požege.
Moram priznati da sam imao blagu zebnju, kada sam od Ljube Ninkovića dobio na preslušavanje kompozicije koje će uskoro biti objavljene na njegovom solo albumu. I to prvom! Naravno, ne zbog toga što sam o svemu tome trebao nešto da napišem, već zbog onoga što sam upravo trebao da čujem.
Stvar je sasvim jednostavna. Ljubu već više od četiri decenije izuzetno cenim kao autora i izvođača, ali s druge strane jasno mi je bilo da to ne sme imati nikave veze u pogledu onoga što sam trebao da čujem i o čemu sam trebao da ponesem utiske, pa i da pišem. Nisam navikao da budem neiskren, a to svakako ne bi nikom ni bilo potrebno. Ljubi ponajmanje.
Na svu sreću, već prvim preslušavanjem uverio sam se da je on onaj stari, isti. I te kako na visini svog zadatka. Ninković je jedan od heroja moje mladosti, autor koji je imao tek šesnaest leta kada je napisao kompozicije ”Tema Classica” i ”Kao vreme ispred nas”. Potom je usledila njegova više nego raznovrsna karijera: S vremena na vreme (u više navrata), Tunel, Bistrik, Zlatopis…
I ono što je zaista interesantno – da za sve to vreme nije objavio svoj solo album!
No poznavajući Ljubu, razloge za to možemo tražiti u činjenici da je uvek davao celog sebe u onom poslu u kojem se trenutno nalazio. Onog trenutka kada bi osetio da sve prelazi u rutinu, shvatio bi da za njega tu više nema mesta. Jer, rutina je opasan saputnik kako za izvođača, tako i za autora.
Živimo u vremenu kada je izuzetno teško plasirati autorsku muziku. Posebno onu o kojoj je ovde reč. Iz razgovora sa njim, znam da je Ljuba već odavno razmišljao o ovakvom albumu.
Možda je činjenica da uskoro obeležava pedesetogodišnjicu svog rada (!) u pravoj meri bila presudna da sve konačno privede kraju. Da na neki način preispita samog sebe. I autorski i izvođački, pa i sasvim lično, rekao bih.
Svojevrstan kuriozitet je da je sa pripremama ovog albuma Ninković počeo još od marta, danas već daleke 2008. godine. Materijal je bio čak dva puta izbrisan, kada je u studiju gde je rađen ‘pukao’ kompjuter, pa je Ljuba, po njegovim rečima, na osnovu nepotpunih back up-ova morao sve da rekonstruiše i da vraća. No, opet je sve ispalo kako treba ili čak i bolje, jer je treći put bio i najzadovoljniji sa onim što je urađeno.
Album ”Hodač” sadrži deset kompozicija. Od toga dve već dobro znamo. Naime, tu su kompozicije ”Moj svet” iz repertoara grupe S vremena na vreme, koja je uvrštena kao jedan svojevrsni znak prepoznavanja samog autora i onoga što je do sada radio. Naravno, u jednom potpuno drugačijem aranžmanu.
Druga je “Vreme” iz repertoara grupe Tunel (album ”Električna iluzija”, PGP RTB 1984.). Ovu kompoziju Ninković je od samog početka hteo da snimi upravo na ovakav način, ali u toku rada sa Džetom i ekipom za tako nešto nije bilo uslova. U novoj verziji donekle je usporena, ali i znatno opuštenija u odnosu na original, što je svakako shodno autorovim godinama i iskustvu.
Na albumu se nalazi i pesma “Himna čistih reka”, koju je Ljuba komponovao još pre desetak godina i koju smo i do sada mogli naći na You Tube. Pesma je urađena za potrebe jedne ekološke akcije, tačnije čišćenja reke Lim. S obzirom da je autor i inače zainteresovan za ekologiju, ne treba da čudi što je odlučio da je uvrsti na ovo ostvarenje.
A sada nešto o kompozicijama koje prvi put čujemo na ovom albumu.
Kao i “Himna čistih reka”, kompozicija koja otvara album pod nazivom “Divan je svet” je upravo angažovana u smislu očuvanja prirode i lepote koja nas okružuje, ali čiji je opstanak ugrožen, nažalost, od samog čoveka.
“Dođi” je sjajna balada o ljubavi i prolaznosti, majstorski urađena, u kojoj prepoznajemo dah prošlih vremena. Iskren da budem, ovo je i prva kompozicija koju sam pri prvom slušanju odmah poželeo da čujem još jednom. Potpuno minimalističkog aranžmana, ali ukrašena neobično lepim detaljima, svakako je jedno od lepših autorskih ostvarenja u poslednje vreme. Usudio bih se predvideti joj lepu budućnost u radijskim emisijama i noćnim programima.
“Leto i ljubavi i mira” je, kao što kaže i sam naslov, svojevrsna posveta idealima hipi generacije i bolnog otrežnjenja o uzaludnosti takvih načela. Protkana sasvim ličnim iskustvima autora, ipak nas, bez obzira na sve, pa makar i samo na trenutak vraća u danas gotovo zaboravljeni, potpuno drugačiji sistem vrednosti. I tako nam taj današnji “Let’s Go To San Francisco zamiriše najlepšom aromom mladosti i vremena kada smo mislili da muzikom i pesmom možemo promeniti svet.
“Na početku i na kraju” je još jedan istinski biser iz Ninkovićeve radionice. I tekstualno i muzički. Majstorski rad našeg starog znanca. U melodijskom i u smislu harmonije i pratnje, najlepša moguća posveta Ljubinim idolima zbog kojih je sve ovo i počeo da radi. Grupi The Beatles. Takođe idealno za radijska emitovanja. Jedno istinsko i veliko – bravo!
“On zna umesto nas” je pesma o savremenom svetu i životu koji se i te kako tiče nas samih. Posebno mladih ljudi, rekao bih. O vremenu koga svakim danom imamo sve manje za sebe i jednoj svojevrsnoj trci i ludilu kojim smo okruženi. O iskonskoj želji čoveka koji žudi za slobodom. Ljuba je pesmi ovaj put podario svoj sneni glas, kojim možda daje neke odgovore, ali i postavlja još više pitanja.
“Smederevo spava” je logična posveta rodnom gradu. Gradu iz koga se ‘belom lađom’ detinjstva otisnuo u svet. Svet u kome će on upoznati sve njegove vrednosti i mane, vojevati svoju bitku, postati mudriji ali i sve sumnjičaviji u svrsishodnost takvog boja. U tim svojim sumnjama, logično je da odgovore potraži upravo tamo gde su njegovi počeci. Tako se Ljuba na najlepši mogući način odužio gradu u kojem je rođen, a grad može biti ponosan što je iznedrio takvog umetnika.
“Uskom prugom do mora” jedini je instrumental na albumu. Možda će se nekom učiniti da je tu da bi na neki način popunio prostor. Sigurno je da nije tako. Urađen u world music maniru, za koji znam da je autor i te kako zainteresovan, sa dudukom (stari duvački instrument) u solističkoj ulozi. Čini se da nam autor ovom kompozicijom poručuje da je potrebno da bez straha i sumnji ponekad otputujemo u neki sasvim svoj svet, iz koga ćemo se potom vratiti odmorniji, svežiji i sasvim spremniji za našu svakodnevnicu. Lepše poruke na kraju nije moglo biti.
Saradnici tokom snimanja u studiju bili su: Nebojša Zulfikarpašić – električna gitara, Branko Isaković – bas, Čeda Macura – bubnjevi, Nebojša Brdariš – duduk, Pera Joe – usna harmonika, a Ljuba Ninković je bio zadužen za vokal, akustičnu gitaru, klavijature i prateće vokale.
Po recima autora, album bi trebao da se pojavi u prodaji do kraja ovog meseca, a izdavač je Multimedia Records. Za najavu, pre nekoliko dana Ljuba je u svom rodnom gradu snimio spot za pesmu “Moj svet”.
I na kraju možemo reći da je “hodač” prešao dug put od onog trenutka kada je počeo da “traži jedan novi svet, u vremenu ispred nas” do “Na početku i na kraju”. Ceo jedan život je na najlepši mogući način sažet u tome.
Na tom putu nešto je dobio, mnogo toga izgubio, ali i naučio. Postao je oprezniji i mudriji, ali, što je možda i najvažnije, shvatio je da uvek treba raditi punim i otvorenim srcem, bez kompromisa. I bez preterivanja. A to je danas ipak retkost.
Neko je davno rekao da je svakako jako važno znati kad i gde šta svirati, ali još više je važno znati kada ne svirati. To je odlika mudrih i iskusnih. Ja tako doživljavam ovaj album. Što znači da put ”hodača” nije bio uzaludan. Vredelo je.
Goran Živanović za Glas.ba
