Ekskluzivno otkrivamo fragmente originalne verzije čuvene poeme Matije Bećkovića. Ovo je sve što je ostalo od originala kojim je pjesnik, oponašajući Gogolja, podložio vatru u svom vjekovnom pradedinjskom ognjištu.
Pisac i pjesnik Matija Bećković rođen je 29. 11. 1939. godine u Senti. Osnovnu školu završio u selu Velje Duboko, pohađao je gimnaziju u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu, poslije čega se upisao na Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu na grupu za jugoslavensku i opštu književnost.
Prepoznatljivi dio Bećkovićevog pjesničkog djela su dvije poeme, napisane supruzi, Vera Pavladoljska, (1960.) i Kad dođeš u bilo koji grad (2003.) i, zapravo, jedna su cjelina koja se nadovezuje sa vremenskim intervalom od preko četrdeset godina.
U Srpskom narodnom pozorištu u Beogradu je 1978. godine izvedena Međa Vuka Manitoga, a potom monodrame Reče mi jedan čoek i Ne znaš ti njih. Predstave sa Bećkovićevim tekstovima izvode se i u Zagrebačkom teatru ITD, Teatru mladih, teatru Jazavac, Teatru MM, Srpskom narodnom pozorištu i drugim kazalištima u regionu.
Jebaćemo se još
Da je moglo bez jebanja
Ne bismo se jebali
To nam je suđeno
To nam je zaveštano
To nas je održalo
To nam je jedino preostalo
To je najmanje što možemo
Ako smo se dosad jebali
Da bismo sad prestali
Džabe smo se jebali
Jebaćemo se još
Kome se ne jebe
Neka se ne jebe
Neće ga niko terati
Da se jebe
Blago tome ko može
Da ne jebe
Kad svi jebu
Da zaboravi ko se sve jebao
I zašto se jebao
Da pljune na svetinju jebanja
Pa da živi
Kao da se niko nikad nije jebao
Da gleda sa strane
Kako se svi jebu
I crkavaju jebući se
A on se jedan našao
Da ne jebe
Samo je važno
Da njega ne jebu
Jebaćemo se još
Na Jebanića polju
Pod Jebanića mostom
Niz Jebanića klisure
Kroz Jebanića goru
Uz Jebanića strmine
Do Jebačkoga vrha
Ko je Jebanić
I potomak Jebov
Što je dušu puštio jebući
A poslednje što je izustio
Bilo je
Jebaćemo se još
Od njega je ostalo dvoje siročadi
Jebana i Jebo
Od kojih su svi Jebanići
Jebkovići i Jebojevići
Jebovići i Jebići
(I Jebimagići u Jebistanu)
Svi koji slave Svetu Jebanu
Koja pada
Između Male i Velike Jebanije
Jebaćemo se još
Naše je da se jebemo
A ne da mislimo
Zašto se jebemo
Ima ko misliti
Da se mi ne zamaramo
Jebi i ćuti
Tvoje je da jebeš
Imaćeš kad misliti
Da sad ne dangubiš
Ne može oboje
Za mišljenje nikad nije dockan
A za jebanje jeste
Ko bi se jebao
Da svi počnu misliti
Lako je misliti
Ali ajde lezi
Pojebi nešto
Nije važno šta
Da vidimo ko si
Priterani do duvara
Moramo se jebati
I dalje od duvara
Sad nemamo kud
Ni tamo ni ovamo
Pata karte
Nazad ne možemo
Dockan je za sve
Sem za jebanje
Misli unapred
A jebi otpozadi
Malo smo se jebali
Koliko smo trebali
A da smo znali
Ono što sad znamo
Jebali bismo se sve u šesnaest
Jebaćemo se još
Ko je jebao nije se kajao
Jedan se zajebo
I otišao da se ispovedi
Pa kad je ispričao
Koga je sve jebo
Zašto ga je jebo
Kako ga je jebo
Ko ga je zajebo da ga jebe
Popu je suze naterao
Samo ga je pomilovao
I rekao
Neka si
I ja sam jebo
Bog te ne jebo
Jebaćemo se još
Jedan nije hteo nikoga da jebe
Pa su svi jebali njega
I kome se jebalo najmanje
Morao ga je jebati najviše
A ko se nije pridružio da ga jebe
On ga je pitao
Što me ti ne jebeš
I prijavljivao
Držite ovoga on neće da me jebe
Jebaćemo se još
Iskreno i od srca
Bratski ko i dosad
Mi i ne znamo drukčije
Ne znači da ga mrziš
Ako ga jebeš
Plačeš i jebeš
Žao ti je što ga jebeš
Zna to i on
Da ga ne jebeš ti
Jebo bi ga neko drugi
Da ne jebeš ti njega
Jebo bi on tebe
Jebeš koliko moraš
Ne daješ sve od sebe
Jebeš ga
Taman da ne svrši
Jebeš ga za njegovo dobro
Ne jebeš ga što ti se jebe
Nego – neko nekoga mora
Jebaćemo se još
Jebali smo se kad smo manje mogli
Kad nemasmo ništa
Sem želje da jebemo
A da ne jebemo sad
Kad nema ništa lakše
Nego se jebati
Kad se mala deca jebu
Kad možeš da jebeš
A da nikud ne mrdaš
Sediš i jebeš
Ležiš i jebeš
Ne dižeš ništa teže od olovke
Kuckaš po tastaturi i jebeš
Jebeš se skajpom
Ili preko žice
Jebaćemo se još
Ima jebanja i jebanja
Jebanja i bez jebanja
Jebanja pre jebanja
Jebanja usred jebanja
Jebanja posle jebanja
Jebanja iznad jebanja
Jebanja pored jebanja
Jebanja protiv jebanja
Kad te tobož ne jebu
A jebu te žešće
Nego da te jebu
Jebanja na Tromeđi
Koja su postala tradicionalna
Tragom slavnih jebanja
Jebačkih odreda i brigada
Od Jebilovca do Jebilovca
Od Jebipolja do Jebipolja
Od Jebiboja do Jebiboja
Od Jebovdana do Jebovdana
Povodom vekovnih jebanja
Bez dana nejebice
Jebaćemo se još
Ali se više nećemo jebati
Napamet i nasumice
Na brzaka i kako bilo
Na pola srca nadvoje-natroje
Svako na svoju stranu
Nazor i kao od bede
Tek onako od duga vremena
Na znajući šta bi drugo
Pa ajd da se jebemo
Nego ćemo se jebati pametnije
Hladne glave
Po planu jebanja
Koji smisle najumniji jebolozi
S katedri za jebologiju
Onaj ko danas hoće da jebe
A ne prati razvoj jebizma
Savremene tokove transjebizma
I domete postjebizma
Ne poznaje klasike jebalizma
I ne izučava osnove jeboslovije
Od jebaništa do jebiliteta
Nema šta da traži
Na jebištima i jebijadama.
Priredio: Tomislav Marković
Iz knjige “Napred u zlo” (OKF Cetinje, 2017)
S dopuštenjem: http://www.xxzmagazin.com
Foto: Pixabay
