Glas.ba RTV Kolumna

Nove gramofonske priče Gorana Živanovića: Frank Zappa

GORAN ZIVANOVIC...Gramofonske price.

Goran Živanović iz Požege, jedan od najpoznatijih rock novinara i diskofila-kolekcionara u Srbiji, autor knjige ”Gramofonske priče” (2010.), ispisuje nove zanimljive bilješke iz vremena naše zajedničke muzičke nostalgije.

 

Retki su izvođači koji su pokazivali tako otvoren “prezir” prema svom slušateljstvu, kao što je to činio Frank Zappa.

Koncerti njegove grupe Mothers Of Invention su bili i više nego otkačeni, tako da je sve to bio jedan izuzetan performans, mnogo složeniji od nekog uobičajenog rock nastupa. Pri tome, Zappa je bio potpuno nezainteresovan za bilo kakva podilaženja publici. Sve je radio iz ličnog zadovoljstava i nije pokazivao ni najmanju želju da postane bilo čiji idol.

Neretko se, pored raznih drugih “pljuvačina”, publici obraćao sa “svinje”, a poznat je slučaj kada su prisutni na jednom koncertu tražili da odsviraju sedam određenih pesama. Ispunili su im želju tako što su svih sedam odsvirali – istovremeno! Svaki muzičar je dobio zadatak da svira po jednu kompoziciju.

Publika se, po Zappinim rečima, potpuno izgubila, a nisu daleko od toga bili ni članovi grupe. No, nije to bilo prvi put.

E sad, tako je bilo na koncertima, ali njegov studijski rad bio je nešto potpuno drugačije.

Na pločama ovog izvođača možete čuti jako složenu, a pritom strahovito precizno odsviranu i snimljenu muziku. Sve je išlo do perfekcije i samo oni najtalentovaniji su mogli svirati sa njim.

U stvari, Zappa je za svoju grupu birao ili vrhunske muzičare (što je bio najčešći slučaj) ili totalne antitalente (malo ređa opcija). Govorio je da i od jednih i od drugih može dobiti mnogo više nego od nekog prosečnog. Ovo “prosečnog”, po njegovim merilima, naravno.

Zappa je ima o višestruku ulogu u svom bendu. Kompozitor, aranžer, gitarista, dirigent, pevač…

O kompozitorskom umeću ovog majstora teško je i pisati. Možda je to najbolje objasniti kroz neku kompoziciju. Po njegovim rečima, neke pesme napisao je za tili čas, ali je njegovom bendu trebalo i više od godinu dana da ih uvežbaju!?

Takav je slučaj bio, recimo, sa njegovom kompozicijom “Son of Suzy Creamcheese”.

Zappa tvrdi da je to komponovao vrlo brzo, ali je grupa utrošila ogromno vreme (oko godinu dana), da bi mogla i da pomisli na studio, tj. da bi njihov neprikosnoveni šef dao zeleno svetlo za tako nešto.

Možda to izgleda čudno, ali poslušajte samo ritmičku strukturu te kompozicije: na početku su četiri četvoročetvrtinska takta, zatim sledi po jedan takt 8/8 i 9/8, pa potom 8/8 – 9/8 – 8/8 – 9/8 – 8/8 – 9/8 – 8/8, zatim 4/8 – 5/8 – 6/8, da bi na kraju bend ponovo “ušetao” u 4/4.

Elaborirati njegove tekstove takođe je pomalo zaludan posao.

Čega sve tu nije bilo. Erotike, pa i vulgarnosti, ismevao je sve i svakoga, od Beatlesa do Pitera Framptona. Čitav hipi pokret. I samog sebe, naravno.

Zappa je apsolutni rekorder po broju objavljenih, kako studijskih tako i live albuma. Tokom svoje tridesetogodišnje karijere snimio je oko sedamdeset albuma (!?), od kojih su mnogi dupli, pa i trostruki.

Umro je 4. decembra 1993. u 53. godini života.

Jedan je od najvažnijih i najproduktivnijih kompozitora u dvadesetom veku.

Njegovu kompoziciju “Watermelon In Easter Hay” smatram za jedan od najlepših gitarskih instrumentala svih vremena. Nalazi se na trostrukom albumu “Joe’s Garage”, tačnije na duplom “Acts II & III”. Naime, prva ploča naslovljena sa “Joe’s Garage Acts I”, objavljena je kao samostalno izdanje.

Frank Zappa

Kao sto sam napisao, Zappinu muziku najlakše je opisati kroz neki očit primer. To isto važi i za tekstove. Pa, evo jedne pesme u genijalnom prevodu Aleksandra Blagojevića:

Sisići i Pivići (Titties And Beer)

Noć je bila mračna Mesecu ni traga
A nebo bez zvezda gusto poput testa
Strašan vetar duva grozno granje krcka
I vukodlak trubi s nekog gadnog mesta

Dobro ja sam golem i nezgodan grdno
Sisata mi riba a Krisi se zove
I na mom motoru vozimo se sada
Kroz prepune tajni planinčine ove

Čak su mi i crvčci zazvučali mračno
Al’ popiću pivo tad se lakše diše
I kad sam ka Krisi okrenuo glavu
Sačuvaj me Bože – nje ne beše više

Gde su ti sisići što voleo sam puno
A posebno pivo – počeh da se derem
Kada začuh buku k’o kad pukne grana
I Đavo se stvori – duše mi, ne serem

Staj’o je preda mnom, crveno odelo
U sumpornom dimu isparenja smradnih
Znam da on je bio, šiljat rep mu videh
A i ljudsko meso ispod kandži gadnih

Prepoznavši odmah od sisića kožu
Rekoh – Kurvin sine, nije te sramota –
Dok je čačko zube utoku sam trg’o
I, onako besan, ja upucah skota

Ali on se samo nasmejao glasno
I reče mi – Skloni utoku od mene
Smaz’o sam ti ribu, baš je dobra bila
Šta ćeš sad da radiš, ti ljudski kretene?

-Smazao si Kristi? – Celu i sisiće.
-Ne valjda i pivo? – Bolje je uz piće.
-Zar i njene čizme? – Ja ne lažem daso!
-Baš si bio gladan? – Jedva sam se spas’o!
-Znači bedna plata, pa si srećan s malim?
-Kad čekovi stignu, tada se ne žalim!
-‘Oću nazad Krisi, a sa njom i pivo,
čuješ li me Vraže, jer, biće ti krivo!
– Prdni pa je stvori, il’ me dobro slušaj
motoristo tupi, Đavola ne kušaj!
Sisići te muče, i pivo ti fali
A ja imam ovde ugovorčić mali!

-U pravu si – rekoh – prostitutkin sine
Daj taj papir bedni rukom što se trese
Potpisaću, jašta, zato učih slova
Pivo mi se pije, a sisići mese!

Ali Đavo veli – Srce mi ne zebe
Imao sam posla i s gorim od tebe!
Ričard Nikson i ekipa, daso
A za takve džukce ti još nisi stas’o!

-Pošto tako misliš, nek’ ti bude pravo
Smisli nešto drugo, ako si već Đavo!

I ja krenuh tada da svoj potpis stavim
‘Ladan kao špricer i namera čistih
No zapišta Đavo kao guja ljuta
I reče mi – Nemoj, ja se predomislih!

Te mi stvori Krisi, pivo i sve drugo,
Sisići zatresoše celim vidokrugom!

Al’ je Krisi pila tablete sa pivom
Pa je valjda zato bila loše volje
Pokaza nam srednjak i pri tome reče
-Sisajte ga, selci, i niste za bolje!

To je, držim, Vraga razbesnelo gadno
Pustio je vetar – da ne kažem prdn’o
Podiže se vihor prošiša kraj mene
I oduva Krisi preko ruba stene

Al’ i posle svega mene sumnja prati
Odakle se stvorila – Đavo ce ga znati

Goran Živanović, autorska izložba ”Veče rariteta”

Ostavi komentar