Jimijev dupli album ”Electric Ladyland” izazvao je kontroverze sa golišavim djevojkama na omotu, do te mjere da je bio mogući razlog za kraj njegovog Experience benda. O čemu se radi otkriva za naše čitaoce požeški rock novinar Goran Živanović.
Oduvek sam bio fasciniran omotima. Satima sam ih mogao držati u rukama, dok se ploča vrtela na gramofonu, okretao, razgledao, sve do najmanje sitnice. Svaka pojedinost bila mi je značajna i važna.
Verovatno sam nekada pokušavao pronaći nešto čega tu zaista i nije bilo.
Ali, verujem da je ta “istraživačka” znatiželja u početku učinila da ponešto i doznam, naučim.
A mnogo kasnije, da priređujem izložbe omota ploča. Na tu činjenicu sam zaista ponosan.
Pa, evo, hteo bih sa vama da podelim jednu od tih pričica, vrlo zanimljivu epizodu vezanu za omot duplog albuma Jimija Hendrixa ”Electric Ladyland”.
Treći studijski album slavnog gitariste objavljen je, za razliku od prethodna dva, prvo na američkom tržištu, i to 17. septembra 1968. Prethodio mu je singl “All Along The Watchtower”, obrada Dylanove kompozicije, i to je njegov najuspešniji singl u SAD-u. Dosegao je dvadesetu poziciju top lista.
Zanimljivo je da je Hendrix 2. septembra (u sobi jednog hotela u Denveru, u ranim jutarnjim satima) napisao uputstva o tome kako bi trebao da izgleda omot njegovog novog albuma.
U tu svrhu želeo je koristiti fotografije Linde Eastman. Da, upravo one koja će se kasnije udati za Paula McCartneyja.
Te svoje naznake naslovio je “Pismo za sobu punu ogledala”. No, uprkos njegovim preciznim uputstvima, izdavačka kuća je jednostavno ignorisala većinu tih zahteva.
Objavljivanje albuma za britansko tržište (25. oktobar 1968.), bilo je puno komplikovanije.
Upravo zbog omota. Zakazano je snimanje sa dvadeset i jednom devojkom, a ideja je bila da one okružuju Jimija, na način koji bi sugerisao da je on Bog.
Otkuda ta ideja? Još u ranijim iskazima Jimi je voleo da naglasi kako će se naslov njegovog sledećeg albuma odnositi na grupie devojke. “Ima onih koji ih jednostavno nazivaju groupies, ali ja ih više volim nazvati imenom elekrične dame”, rekao je Jimi. I otuda naziv albuma ”Electric Ladyland”.
No, kada je došao zakazani dan snimanja, Hendrix se jednostavno nije pojavio. Nisu ga mogli pronaći. Kao da je u zemlju propao. Organizatori su se tako našli u neobranom grožđu i razmišljali su šta mogu da urade i kako-tako posao privedu kraju.
Onda se neko dosetio i ponudio devojkama veću nadoknadu ako pristanu da se fotografišu nage! I tako smo dobili verziju albuma (Hendrixu se uopšte nije sviđala), sa golim devojkama, što je stvorilo potpunu kontroverzu (naslovna fotografija).
Uopšte, oko svega se podigla silna prašina i publicitet. Mnogi prodavci ploča označili su ovo izdanje kao nepoželjno u svom katalogu, drugi su zahtevali da spolja bude neprozirna papirna kesa, neke izadavačke kuće su odbile da licencno objave album u svojim zemljama, ako omot ne bude promenjen…
Tako su se golišave manekenke pojavila samo u Velikoj Britaniji, Holandiji, na Novom Zelandu i možda još u ponekoj zemlji, a ostale su koristile neke od drugih dizajna, kao što je učinio i PGP RTB, kada je 1975. izdavao album za jugoslovensko tržište (omot broj 1).
Što se sadržine na vinilu tiče, kritike su bile podeljene. Ipak, album se penje do prvog mesta Billboard liste, dok je u Britaniji dosegao petu poziciju.
Razloge zašto je bilo tako možemo naći u činjenici da se u mnogim prodavnicama na ostrvu, jednostavno nije mogao kupiti.
I tako “pukotine” u sastavu Jimi Hendrix Experience su se počele sve više otvarati. Jedva da će proći pola godine, a Noel Redding će napustiti sastav. No, to je priča za neku drugu priliku.
Goran Živanović
