Beogradska noise pop art grupa Artan Lili jedno je od zanimljivijih novih imena na regionalnoj muzičkoj sceni. O njihovoj još uvijek ranoj fazi u karijeri sa basistom i pjevačem Bojanom Slačalom brbljala je naša saradnica Berina Karić.
Artan Lili je osnovan 2013. godine.. Kako je sve počelo? Ko je dao to neobično ime bandu?
Sve je počelo da se zbiva zapravo 2012. godine, znači ne tako davno, a gde drugo nego u zgradi Bigza, beogradskoj Fabrici rokenrola. Potreba da se iskažemo drugačije no u prethodnim bendovima je bila presudna i da se bend ustali u postavci koju danas znate. Za samo ime grupe je vezana sledeća anegdota: Dok sam bio na turneji u Makedoniji, pre dosta godina sa Stuttgart Online, zadesili smo se u Kumanovu i na zidu železničke stanice smo videli natpis Artan Lili i odmah pomislili kako je to neka djevojka Lili na Artanima (lek za Parkinsonovu bolest) i kako bi to bio odličan naziv za bend. Dosta godina kasnije, tj. danas, imamo grupu iz Beograda koja se tako zove, a u stvari po nekom anonimnom Albancu koji se ni kriv ni dužan potpisao na zid.
Muzička kritika smatra da ste drugačiji od većine mladih grupa. Kako biste vi sami opisali vaš muzički izražaj?
Mi smo smislen i društveno angažovan bend od samog starta bez obzira što vas ljubavna tematika može zavarati. Znači melodija sa porukom, bolje rečeno – emotivni sadržaj za razvijanje mozga. Nikako samo puka zabava, pametni klinci to znaju! Taj emancipatorski momenat je kod nas vrlo jak i prisutan, daleko od problematike opštih mesta. I dalje verujemo u moć obrazovanja, iako nam je ulica i dalje kuća i inspiracija!
Nova urbana muzička scena u regionu je manje-više na marginama… Stvar sistema ili…?
Najlakše je za ličnu i kolektivnu nesreću i nesposobnost okriviti sistem ili druge ljude. Jesmo li mladi – jesmo, jesmo li zdravi – jesmo, znači udri, ko ti brani, stvori nešto svoje, neće ti sistem pomoći, moraš sam i to je to. Rupe i načini uvek postoje. Što se brže to shvati, tim bolje. Za svoju sreću smo svi sami odgovorni, a sistem nikad nije valjao i u najboljim slučajevima je samo pokušavao da se okoristi plodovima tuđeg rada. Znači užas, ali tako je to!
Opredijelili ste se za sukcesivno objavljivanje pjesama, jedne po jedne. Je li ovo danas dobitna kombinacija?
Drago nam je što smo prvi koji su to uradili u regionu još pre dve godine i što su mnogi zbog nas prihvatili taj princip ‘sveprisutnosti’ u izdavaštvu. To je dobitna kombinacija i dalje, jer je na snazi vreme instant konzumerizma. Znači, singl-spot je tata!
Ipak ste objavili i album…
Iz naše prakse o fizičkim izdanjimaa je besmisleno pričati. Kasete su izumrle, CD je devalvirao i jedino još vinili imaju svrhu kolekcionarskog tipa. Zato smo i odlučili prvi album uraditi samo kao LP za beogradsku alternativnu etiketu Odličan Hrčak, a tiraž je 500 primjeraka i uglavnom je namenjen za ljubitelje vinila kojih je u regiji sve više. A tu je i digitalni izdavač Lampshade media iz Beograda koji nas zastupa na svim vodećim svetskim servisima za distribuciju muzike preko interneta. Naravno, svi su se oni uključili u priču nakon objavljivanja albuma preko Bandcampa.
Predstavili ste nedavno spot za singl ”Samo ja”. Kuha li se još nešto?
Kod nas stalno ključa i kipi…otkad je grupa snimila prvi materijal nismo imali jedan dan da neka pesma ili spot nisu bili u fazi produkcije iz razloga sukcesivnog izdavaštva. Ali tako je to, novi principi nameću nove načine rada. Nema više toga da snimaš album godinu dana pa izbaciš 10-15 pesama u kompletu. Pa onda živiš od toga 2 godine, snimiš koji spot i lagano…nema ekipa strpljenja za to. Po mojoj proceni, oko 2.5 minute je vreme koje danas svako trpi da mu se obratiš i ako uspeš, to je to… inače ti album sa 15 pesama završi kao biseri pred svinjama.
Trenutno se radi na sledećim singlovima i spotovima, kao i do sad. Mogu reći da uživamo što je tako!
Za kraj… već ste dva puta svirali u Zagrebu, a u BiH ste se pojavili samo na ovogodišnjem OK Festu na Tjentištu. Ima li planova za makar mini turneju?
Nadamo se da će to biti uskoro, a dok se to ne desi, pratite nas preko Facebook stranice i podržite naš rad kupovinom albuma na našem Bandcampu. Živeli, vidimo se!
Foto: Artan Lili
Album ti završi “kao biseri pred svinjama” samo ako imaš loše ili osrednje (pritom još i kvazi-intelektualne) pesme, koje moraš “sukcesivno” da guraš ljudima po nos ne bi li ih nekako progurao… Balašević snimi album i svih deset ili dvanaest pesama odu u večnost i to bez ikakve promocije, prosto zato što su dobre… Slično je i sa Rundekom i sa pesmama još nekolicine autora… Vama, djevojke i momci čestitam na dobrom “soundu”. Zaista ne zvučite loše (mada, pomalo naporno za moj ukus al’ meni nema pomoći…) ali mi je smešno kad sami za sebe i svoje tekstove tvrdite kako je to nešto pametno :). Dobro, možda je do mene ali nit’ čujem tu nešto smisleno i bistro nit’ vidim da postoji neko, ono osnovno, “songwriting” umeće… Koja rimica ne bi škodila. Poneka slika, emocija među svim tim spočitavajućim uzvikivanjima :). U svakom slučaju, srećno i da istrajete. S obzirom da ste izabrali ovaj žanr, trebaće vam dosta energije i živaca…